Postanak 33:1-20
Postanak 33:1-20 Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP)
Jakov je podigao pogled i vidio Ezava kako dolazi s četiri stotine ljudi pa je podijelio djecu Lei, Raheli i dvjema sluškinjama. Naprijed je stavio sluškinje i njihovu djecu, za njima Leu i njezinu djecu, a Rahelu i Josipa straga. On sam išao je ispred njih i sedam puta se poklonio do zemlje približavajući se svome bratu. Ezav mu potrča ususret i zagrli ga, objesi mu se oko vrata i poljubi ga, pa su obojica zaplakala. Kad je Ezav podigao pogled i ugledao žene i djecu, upita: »Tko su ovi s tobom?« »To su djeca koju je Bog milostivo dao tvome slugi«, odgovori Jakov. Tada su prišle sluškinje sa svojom djecom i poklonili se. Za njima je prišla Lea sa svojom djecom i poklonili se. Na kraju su prišli Rahela i Josip, pa su se i oni poklonili. Ezav je upitao: »Što namjeravaš s onim stadima na koja sam naišao?« »Steći tvoju naklonost, gospodaru«, odgovori Jakov. No Ezav je rekao: »Ja već imam dovoljno, brate. Zadrži svoje za sebe.« »Ne, molim te«, rekao je Jakov. »Ako sam stekao tvoju naklonost, primi taj dar od mene. Sad kad si me milostivo primio, vidjeti tvoje lice je kao vidjeti Božje lice. Molim te, prihvati blagoslov koji sam ti donio jer mi je Bog bio naklonjen pa imam svega.« Tako ga je Jakov nagovarao i Ezav je prihvatio dar. Zatim je Ezav rekao: »Krenimo sad na put. I ja ću s tobom.« No Jakov odvrati: »Moj gospodaru, ti znaš da su djeca slabašna, a trebam paziti i na stoku koja doji. Ako stoku samo jedan dan previše tjeramo, sva će uginuti. Neka moj gospodar ide ispred svog sluge, a ja ću polako, brzinom kojom mogu stoka i djeca, dok ne stignem k svome gospodaru u Seir.« Ezav je rekao: »Daj da ostavim s tobom nekoliko mojih ljudi, da pomognu.« »Ljubazno od tebe, gospodaru, ali ne treba«, odgovori Jakov. »Dosta mi je što imam tvoju naklonost.« Tako je Ezav istog dana krenuo natrag u Seir. No Jakov je otišao u Sukot i ondje dao izgraditi kuću i zaklone za stoku. Zato se to mjesto i zove Sukot. Na kraju puta iz Mezopotamije, Jakov je sretno stigao do grada Šekema u Kanaanu i utaborio se pokraj grada. Razapeo je svoj šator na zemlji koju je kupio za stotinu srebrnjaka od potomaka Hamora, Šekemovog oca. Ondje je napravio žrtvenik i nazvao ga »Bog Izraelov je Bog«.
Postanak 33:1-20 Biblija kralja Jakova (BKJ)
Zatim je Jakov podigao oči svoje i pogledao i, gle, došao je Ezav i s njim četiri stotine muškaraca. Onda je on razdijelio djecu Lei i Raheli i dvjema sluškinjama. A sluškinje i djecu njihovu je postavio naprijed, pa za njima Leu i djecu njenu, a Rahelu i Josipa na kraju. Zatim je on prošao ispred njih, pa se poklonio do zemlje sedam puta dok se nije približio bratu svom. A Ezav mu je potrčao u susret pa ga zagrlio i pao mu oko vrata te ga poljubio te su zaplakali. Tada je podigao oči svoje i ugledao žene i djecu, te upitao: “Tko su ovi s tobom?” A on je odgovorio: “Djeca koju je Bog milostivo podario slugi tvome.” Uto su sluškinje pristupile, one i djeca njihova, te su se poklonili. Onda je pristupila i Lea s djecom svojom pa su se poklonili, a zatim su prišli Josip i Rahela te su se i oni poklonili. Tada je on upitao: “Što kaniš sa svim ovim stadima koje sam sreo?” A on je odgovorio: “Ona su da nađem milost u očima gospodara svoga.” Nato je Ezav rekao: “Ja imam dovoljno, brate moj; zadrži za sebe ono što imaš.” A Jakov je rekao: “Ne, molim te, ako sam sada našao milost u očima tvojim, onda primi dar moj iz ruke moje; jer pošto sam vidio lice tvoje, kao da sam vidio lice Božje pa si ti bio zadovoljan sa mnom. Primi, molim te, blagoslov moj što sam ti donio, zato što je Bog postupao milostivo prema meni i zato što imam dosta.” Tako ga je nagovorio, pa je to primio. Zatim je rekao: “Hajdemo na put i pođimo, a ja ću ići pred tobom!” A on mu je odgovorio: “Zna gospodar moj da su djeca osjetljiva, a sa mnom su stada i krda s mladima, pa ako ih ljudi pretjerano gone jedan dan, čitavo će stado uginuti. Molim te, neka gospodar moj prođe ispred sluge svoga, a ja ću dalje voditi lagano, prema tome kako stoka ide preda mnom i djeca budu u stanju izdržati, sve dok ne stignem gospodaru svome u Seir. Onda je Ezav rekao: “Dopusti mi sada da ti ostavim barem neke od ljudi koji su sa mnom.” Ali je on odgovorio: “Jeli to potrebno? Neka ja nađem milost u očima gospodara svoga.” Tako se Ezav onog dana vratio putem svojim u Seir. A Jakov je otputovao u Sukot te sagradio sebi kuću, a za stoku svoju načinio sjenice. Stoga je ono mjesto nazvano imenom Sukot. Tako je Jakov stigao u Šalem, grad Šekema, koji je u zemlji kanaanskoj pošto se vratio iz Padanarama. Zatim je razapeo šator svoj pred gradom. I kupio je komad zemljišta, gdje je raširio šator svoj, iz ruke sinova Hamora, oca Šekemova, za stotinu novčića. Tada je tamo podigao žrtvenik i nazvao ga “Elelohe-Izrael.”