Izlazak 16:14-26
Izlazak 16:14-26 Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP)
Kad je rosa isparila, na pustinjskom su se tlu pojavile sitne pahuljice, slične mrazu kad se nahvata na zemlju. Kad su Izraelci to vidjeli, pitali su se međusobno: »Što je to?« jer nisu znali što je. Mojsije im je rekao: »To je kruh koji vam je BOG dao da jedete. Evo što je BOG zapovjedio: ‘Svatko neka sakupi onoliko koliko mu treba. Sakupite jedan lonac po osobi, prema broju ljudi u svome šatoru.’« Izraelci su tako učinili. Neki su sakupili mnogo, a neki malo. Kad su to izmjerili, vidjeli su da im nije bilo ni previše ni premalo — svatko je sakupio točno koliko mu je trebalo za jelo. Tada im je Mojsije rekao: »Neka nitko ne ostavlja ništa za ujutro!« No neki ga nisu poslušali, nego su ostavili malo i za ujutro pa se to ucrvalo i usmrdjelo. I Mojsije se razljutio na njih. Tako su svakog jutra sakupljali koliko im je trebalo za jelo. Kad bi ugrijalo sunce, istopilo bi se ono što nisu pokupili. Šestog su dana sakupili dvostruko više — dva lonca po osobi. Kad su svi glavari zajednice došli reći Mojsiju o tome, on im je rekao: »Ovako je BOG zapovjedio: ‘Sutra je dan potpunog odmora, sveti šabat u BOŽJU čast. Zato ispecite i skuhajte ono što želite jesti, a sve što vam preostane sačuvajte za ujutro.’« Kao što im je Mojsije zapovjedio, sačuvali su ostatak za ujutro i nije se usmrdjelo niti ucrvalo. »Jedite to danas«, rekao je Mojsije, »jer danas je šabat, dan odmora Bogu u čast. Danas nećete pronaći hranu na tlu. Šest je dana sakupljajte, a sedmog dana, na šabat, neće je biti.«
Izlazak 16:14-26 Biblija kralja Jakova (BKJ)
A kad se rosa koja se prosula digla, gle, na površini pustinje leži nešto sitno, okruglo, sitno poput sláne na tlu. A kad su to sinovi Izraelovi opazili, rekli su jedan drugome: “To je mana.” Jer nisu znali što je to. Tada im je Mojsije rekao: “To je kruh koji vam je GOSPOD podario da jedete. Ovo je ono što vam je GOSPOD zapovjedio: “Neka svatko od toga nakupi koliko mu treba za jelo: jedan omer po svakom čovjeku; svatko neka uzme prema broju svojih osoba koje su mu u šatoru!” Onda su sinovi Izraelovi tako postupili i nakupili, neki više, neki manje. A kad su izmjerili na omer, onomu koji je nakupio mnogo nije bilo previše, a onomu koji je nakupio malo nije nedostajalo; svatko je nakupio koliko mu je trebalo za jelo. Onda je Mojsije rekao: “Neka nitko od toga ne ostavlja do jutra!” Unatoč tome, oni nisu poslušali Mojsija, nego su neki od njih ostavili nešto od toga do jutra, pa im se to ucrvalo i usmrdjelo; i Mojsije se na njih razgnjevio. Tako su to skupljali svako jutro, svatko koliko mu je trebalo za jelo; a čim je sunce zagrijalo, ono se rastopilo. I dogodilo se, da su šestog dana nakupili dvostruko više kruha, dva omera na jednog. Onda su došli svi poglavari zajednice i ispričali Mojsiju. Nato im je on rekao: “Ovo je ono što je GOSPOD rekao: Sutra je počinak, sveti Šabat GOSPODU. Ispecite što želite peći danas, i skuhajte što želite kuhati; a što preostane, ostavite sebi da se sačuva do jutra!” Tako su to ostavili do jutra, kako je naložio Mojsije, i nije se usmrdjelo niti je u tome nikakvog crva. Zatim je Mojsije rekao: “Danas to jedite! Jer je danas Šabat GOSPODU; danas to nećete naći na polju. Skupljajte to šest dana, ali sedmog dana, koji je Šabat, neće je biti.”