Izlazak 16:14-26

A kad se rosa koja se prosula digla, gle, na površini pustinje leži nešto sitno, okruglo, sitno poput sláne na tlu. A kad su to sinovi Izraelovi opazili, rekli su jedan drugome: “To je mana.” Jer nisu znali što je to. Tada im je Mojsije rekao: “To je kruh koji vam je GOSPOD podario da jedete. Ovo je ono što vam je GOSPOD zapovjedio: “Neka svatko od toga nakupi koliko mu treba za jelo: jedan omer po svakom čovjeku; svatko neka uzme prema broju svojih osoba koje su mu u šatoru!” Onda su sinovi Izraelovi tako postupili i nakupili, neki više, neki manje. A kad su izmjerili na omer, onomu koji je nakupio mnogo nije bilo previše, a onomu koji je nakupio malo nije nedostajalo; svatko je nakupio koliko mu je trebalo za jelo. Onda je Mojsije rekao: “Neka nitko od toga ne ostavlja do jutra!” Unatoč tome, oni nisu poslušali Mojsija, nego su neki od njih ostavili nešto od toga do jutra, pa im se to ucrvalo i usmrdjelo; i Mojsije se na njih razgnjevio. Tako su to skupljali svako jutro, svatko koliko mu je trebalo za jelo; a čim je sunce zagrijalo, ono se rastopilo. I dogodilo se, da su šestog dana nakupili dvostruko više kruha, dva omera na jednog. Onda su došli svi poglavari zajednice i ispričali Mojsiju. Nato im je on rekao: “Ovo je ono što je GOSPOD rekao: Sutra je počinak, sveti Šabat GOSPODU. Ispecite što želite peći danas, i skuhajte što želite kuhati; a što preostane, ostavite sebi da se sačuva do jutra!” Tako su to ostavili do jutra, kako je naložio Mojsije, i nije se usmrdjelo niti je u tome nikakvog crva. Zatim je Mojsije rekao: “Danas to jedite! Jer je danas Šabat GOSPODU; danas to nećete naći na polju. Skupljajte to šest dana, ali sedmog dana, koji je Šabat, neće je biti.”