Izlazak 16:1-35
Izlazak 16:1-35 Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP)
Sva je izraelska zajednica otišla iz Elima i stigla do pustinje Sin, koja se nalazi između Elima i Sinaja. Bilo je to petnaestog dana drugoga mjeseca od izlaska iz Egipta. U pustinji je sva zajednica počela gunđati protiv Mojsija i Arona. Rekli su im: »Da smo bar svi poginuli od BOŽJEG pomora u Egiptu dok smo sjedili pokraj lonaca s mesom i jeli kruh do mile volje. A vi ste nas doveli u ovu pustinju, da glađu ubijete sav ovaj velik narod.« Tada je BOG rekao Mojsiju: »Učinit ću da vam s neba pada kruh kao kiša. Neka narod svakog dana ide i sakupi onoliko koliko mu treba za taj dan. Tako ću ih iskušati i vidjeti hoće li se držati moje upute. A šestog dana neka sakupe dvostruko više nego drugih dana i neka pripreme hranu za dva dana.« Mojsije i Aron rekli su svim Izraelcima: »Večeras ćete spoznati da vas je BOG izveo iz Egipta, a ujutro ćete vidjeti BOŽJU slavu jer je čuo kako gunđate protiv njega. Da, gunđate protiv njega, a ne nas, jer mi samo činimo što nam kaže.« Mojsije je još rekao: »BOG će vam večeras dati da jedete meso, a ujutro kruh, koliko vam drago, jer je BOG čuo vaše gunđanje protiv njega. Ta što smo mi učinili osim onoga što nam je govorio? Tako vi zapravo ne gunđate protiv nas, nego protiv BOGA.« Zatim je Mojsije rekao Aronu: »Reci cijeloj izraelskoj zajednici: ‘Dođite pred BOGA jer je čuo vaše gunđanje.’« Dok im je Aron tako govorio, oni su pogledali prema pustinji, a ondje se BOŽJA slava pokazala u oblaku. BOG je rekao Mojsiju: »Čuo sam gunđanje Izraelaca. Ovako im reci: ‘Večeras ćete jesti meso, a ujutro ćete se najesti kruha. Tada ćete spoznati da sam ja vaš BOG.’« Te su večeri doletjele prepelice i prekrile tabor, a ujutro je oko tabora ležao sloj rose. Kad je rosa isparila, na pustinjskom su se tlu pojavile sitne pahuljice, slične mrazu kad se nahvata na zemlju. Kad su Izraelci to vidjeli, pitali su se međusobno: »Što je to?« jer nisu znali što je. Mojsije im je rekao: »To je kruh koji vam je BOG dao da jedete. Evo što je BOG zapovjedio: ‘Svatko neka sakupi onoliko koliko mu treba. Sakupite jedan lonac po osobi, prema broju ljudi u svome šatoru.’« Izraelci su tako učinili. Neki su sakupili mnogo, a neki malo. Kad su to izmjerili, vidjeli su da im nije bilo ni previše ni premalo — svatko je sakupio točno koliko mu je trebalo za jelo. Tada im je Mojsije rekao: »Neka nitko ne ostavlja ništa za ujutro!« No neki ga nisu poslušali, nego su ostavili malo i za ujutro pa se to ucrvalo i usmrdjelo. I Mojsije se razljutio na njih. Tako su svakog jutra sakupljali koliko im je trebalo za jelo. Kad bi ugrijalo sunce, istopilo bi se ono što nisu pokupili. Šestog su dana sakupili dvostruko više — dva lonca po osobi. Kad su svi glavari zajednice došli reći Mojsiju o tome, on im je rekao: »Ovako je BOG zapovjedio: ‘Sutra je dan potpunog odmora, sveti šabat u BOŽJU čast. Zato ispecite i skuhajte ono što želite jesti, a sve što vam preostane sačuvajte za ujutro.’« Kao što im je Mojsije zapovjedio, sačuvali su ostatak za ujutro i nije se usmrdjelo niti ucrvalo. »Jedite to danas«, rekao je Mojsije, »jer danas je šabat, dan odmora Bogu u čast. Danas nećete pronaći hranu na tlu. Šest je dana sakupljajte, a sedmog dana, na šabat, neće je biti.« Neki su ipak otišli sakupljati hranu sedmog dana, ali nisu ništa pronašli. Tada je BOG rekao Mojsiju: »Dokle ćete odbijati držati se mojih zapovijedi i uputa? Gledajte, BOG vam je dao šabat pa vam šestog dana daje hrane za dva dana. Sedmog dana neka svatko ostane tamo gdje se nalazi — ne odlazite od svoga mjesta.« Tako se sedmoga dana narod odmarao. Izraelski je narod ovu hranu nazvao mana. Bila je bijela kao sjeme korijandra, a imala je okus pogačica s medom. Mojsije je rekao narodu: »Ovako je BOG zapovjedio: ‘Sačuvajte lonac mane za svoje buduće naraštaje, da vide hranu kojom sam vas hranio u pustinji, nakon što sam vas izveo iz Egipta.’« Zatim je rekao Aronu: »Uzmi jedan lonac i napuni ga manom pa to stavi pred BOGA, da se čuva za buduće naraštaje.« I kao što je BOG zapovjedio Mojsiju, Aron je stavio manu da se čuva kao svjedočanstvo. Izraelci su ju jeli četrdeset godina, sve dok nisu stigli do naseljene zemlje. Jeli su manu dok nisu stigli do granice Kanaana.
Izlazak 16:1-35 Biblija kralja Jakova (BKJ)
Zatim su otputovali iz Elima, i sva je zajednica sinova Izraelovih stigla u pustinju Sin, koja je između Elima i Sinaja, petnaestog dana drugoga mjeseca nakon svog odlaska iz zemlje egipatske. A u pustinji je sva zajednica sinova Izraelovih mrmljala protiv Mojsija i Arona. Tada su im sinovi Izraelovi rekli: “Daj Bože da smo izginuli od ruke GOSPODNJE u zemlji egipatskoj, kad smo sjedili kraj lonaca s mesom, kad smo jeli kruha do sitosti; jer vi ste nas izveli u ovu pustinju da svu ovu skupštinu glađu pomorite!” Nato je GOSPOD rekao Mojsiju: “Evo, ja ću vam podažditi kruh s neba, a narod neka izlazi i skuplja određenu količinu svaki dan: da ih isprobam hoće li hoditi po mojem zakonu ili neće. I dogodit će se da će šestoga dana pripremiti ono što donesu; a toga će biti dvaput onoliko koliko svakodnevno nakupe.” Onda su Mojsije i Aron rekli svim sinovima Izraelovima: “Večeras ćete spoznati da vas je GOSPOD izveo iz zemlje egipatske, a ujutro ćete vidjeti slavu GOSPODNJU, jer GOSPOD čuje vaše mrmljanje protiv GOSPODA; a što smo mi da mrmljate protiv nas?” Zatim je Mojsije rekao: “To će biti kad vam GOSPOD večeras podari meso da jedete, a ujutro kruh da se nasitite, jer GOSPOD čuje vaše mrmljanje kojim protiv njega mrmljate, a što smo mi? Vaše mrmljanje nije protiv nas, nego protiv GOSPODA.” Zatim je Mojsije rekao Aronu: “Reci svoj zajednici sinova Izraelovih: Dođite pred GOSPODA, jer je čuo vaše mrmljanje.” I dogodilo se, dok je Aron govorio svoj zajednici sinova Izraelovih, da su oni pogledali prema pustinji i, gle, slava GOSPODNJA pojavila se u oblaku! Uto je GOSPOD rekao Mojsiju, govoreći: “Čuo sam mrmljanje sinova Izraelovih. Reci im govoreći: Večeras ćete jesti meso, a ujutro ćete se kruha nasititi, pa ćete spoznati da sam ja GOSPOD, Bog vaš.” I dogodilo se, da su se uvečer pojavile prepelice i prekrile tabor, a ujutro se unaokolo tabora prosula rosa. A kad se rosa koja se prosula digla, gle, na površini pustinje leži nešto sitno, okruglo, sitno poput sláne na tlu. A kad su to sinovi Izraelovi opazili, rekli su jedan drugome: “To je mana.” Jer nisu znali što je to. Tada im je Mojsije rekao: “To je kruh koji vam je GOSPOD podario da jedete. Ovo je ono što vam je GOSPOD zapovjedio: “Neka svatko od toga nakupi koliko mu treba za jelo: jedan omer po svakom čovjeku; svatko neka uzme prema broju svojih osoba koje su mu u šatoru!” Onda su sinovi Izraelovi tako postupili i nakupili, neki više, neki manje. A kad su izmjerili na omer, onomu koji je nakupio mnogo nije bilo previše, a onomu koji je nakupio malo nije nedostajalo; svatko je nakupio koliko mu je trebalo za jelo. Onda je Mojsije rekao: “Neka nitko od toga ne ostavlja do jutra!” Unatoč tome, oni nisu poslušali Mojsija, nego su neki od njih ostavili nešto od toga do jutra, pa im se to ucrvalo i usmrdjelo; i Mojsije se na njih razgnjevio. Tako su to skupljali svako jutro, svatko koliko mu je trebalo za jelo; a čim je sunce zagrijalo, ono se rastopilo. I dogodilo se, da su šestog dana nakupili dvostruko više kruha, dva omera na jednog. Onda su došli svi poglavari zajednice i ispričali Mojsiju. Nato im je on rekao: “Ovo je ono što je GOSPOD rekao: Sutra je počinak, sveti Šabat GOSPODU. Ispecite što želite peći danas, i skuhajte što želite kuhati; a što preostane, ostavite sebi da se sačuva do jutra!” Tako su to ostavili do jutra, kako je naložio Mojsije, i nije se usmrdjelo niti je u tome nikakvog crva. Zatim je Mojsije rekao: “Danas to jedite! Jer je danas Šabat GOSPODU; danas to nećete naći na polju. Skupljajte to šest dana, ali sedmog dana, koji je Šabat, neće je biti.” I dogodilo se, da su neki ljudi izašli sakupljati i sedmog dana, ali nisu ništa našli. Tada je GOSPOD rekao Mojsiju: “Dokle ćete odbijati držati moje zapovijedi i moje zakone? Shvatite! Budući da vam je GOSPOD dao Šabat, stoga vam šestog dana daje kruh za dva dana. Svatko neka ostane na svom mjestu; neka nitko sedmog dana ne izlazi iz svog mjesta!” Tako je narod sedmoga dana počivao. Zatim je dom Izraelov nadjenuo joj ime mana; a bila je kao sjeme korijandra, bijela, a okus joj je bio poput medenih oblatna. Nato je Mojsije rekao: “Ovo je ono što GOSPOD zapovijeda: Napunite od toga jedan omer da se sačuva za vaše naraštaje, da mogu vidjeti kruh kojim sam vas hranio u pustinji kad sam vas izveo iz zemlje egipatske.” Onda je Mojsije rekao Aronu: “Uzmi posudu i stavi u nju pun omer mane, pa ju položi pred GOSPODA da se sačuva za vaše naraštaje.” Kako je GOSPOD zapovjedio Mojsiju, tako ju je Aron položio pred Svjedočanstvo da se očuva. I sinovi Izraelovi jeli su manu četrdeset godina sve dok nisu došli do naseljene zemlje; jeli su manu dok nisu stigli do granica zemlje kanaanske.