Izlazak 16:1-35

Zatim su otputovali iz Elima, i sva je zajednica sinova Izraelovih stigla u pustinju Sin, koja je između Elima i Sinaja, petnaestog dana drugoga mjeseca nakon svog odlaska iz zemlje egipatske. A u pustinji je sva zajednica sinova Izraelovih mrmljala protiv Mojsija i Arona. Tada su im sinovi Izraelovi rekli: “Daj Bože da smo izginuli od ruke GOSPODNJE u zemlji egipatskoj, kad smo sjedili kraj lonaca s mesom, kad smo jeli kruha do sitosti; jer vi ste nas izveli u ovu pustinju da svu ovu skupštinu glađu pomorite!” Nato je GOSPOD rekao Mojsiju: “Evo, ja ću vam podažditi kruh s neba, a narod neka izlazi i skuplja određenu količinu svaki dan: da ih isprobam hoće li hoditi po mojem zakonu ili neće. I dogodit će se da će šestoga dana pripremiti ono što donesu; a toga će biti dvaput onoliko koliko svakodnevno nakupe.” Onda su Mojsije i Aron rekli svim sinovima Izraelovima: “Večeras ćete spoznati da vas je GOSPOD izveo iz zemlje egipatske, a ujutro ćete vidjeti slavu GOSPODNJU, jer GOSPOD čuje vaše mrmljanje protiv GOSPODA; a što smo mi da mrmljate protiv nas?” Zatim je Mojsije rekao: “To će biti kad vam GOSPOD večeras podari meso da jedete, a ujutro kruh da se nasitite, jer GOSPOD čuje vaše mrmljanje kojim protiv njega mrmljate, a što smo mi? Vaše mrmljanje nije protiv nas, nego protiv GOSPODA.” Zatim je Mojsije rekao Aronu: “Reci svoj zajednici sinova Izraelovih: Dođite pred GOSPODA, jer je čuo vaše mrmljanje.” I dogodilo se, dok je Aron govorio svoj zajednici sinova Izraelovih, da su oni pogledali prema pustinji i, gle, slava GOSPODNJA pojavila se u oblaku! Uto je GOSPOD rekao Mojsiju, govoreći: “Čuo sam mrmljanje sinova Izraelovih. Reci im govoreći: Večeras ćete jesti meso, a ujutro ćete se kruha nasititi, pa ćete spoznati da sam ja GOSPOD, Bog vaš.” I dogodilo se, da su se uvečer pojavile prepelice i prekrile tabor, a ujutro se unaokolo tabora prosula rosa. A kad se rosa koja se prosula digla, gle, na površini pustinje leži nešto sitno, okruglo, sitno poput sláne na tlu. A kad su to sinovi Izraelovi opazili, rekli su jedan drugome: “To je mana.” Jer nisu znali što je to. Tada im je Mojsije rekao: “To je kruh koji vam je GOSPOD podario da jedete. Ovo je ono što vam je GOSPOD zapovjedio: “Neka svatko od toga nakupi koliko mu treba za jelo: jedan omer po svakom čovjeku; svatko neka uzme prema broju svojih osoba koje su mu u šatoru!” Onda su sinovi Izraelovi tako postupili i nakupili, neki više, neki manje. A kad su izmjerili na omer, onomu koji je nakupio mnogo nije bilo previše, a onomu koji je nakupio malo nije nedostajalo; svatko je nakupio koliko mu je trebalo za jelo. Onda je Mojsije rekao: “Neka nitko od toga ne ostavlja do jutra!” Unatoč tome, oni nisu poslušali Mojsija, nego su neki od njih ostavili nešto od toga do jutra, pa im se to ucrvalo i usmrdjelo; i Mojsije se na njih razgnjevio. Tako su to skupljali svako jutro, svatko koliko mu je trebalo za jelo; a čim je sunce zagrijalo, ono se rastopilo. I dogodilo se, da su šestog dana nakupili dvostruko više kruha, dva omera na jednog. Onda su došli svi poglavari zajednice i ispričali Mojsiju. Nato im je on rekao: “Ovo je ono što je GOSPOD rekao: Sutra je počinak, sveti Šabat GOSPODU. Ispecite što želite peći danas, i skuhajte što želite kuhati; a što preostane, ostavite sebi da se sačuva do jutra!” Tako su to ostavili do jutra, kako je naložio Mojsije, i nije se usmrdjelo niti je u tome nikakvog crva. Zatim je Mojsije rekao: “Danas to jedite! Jer je danas Šabat GOSPODU; danas to nećete naći na polju. Skupljajte to šest dana, ali sedmog dana, koji je Šabat, neće je biti.” I dogodilo se, da su neki ljudi izašli sakupljati i sedmog dana, ali nisu ništa našli. Tada je GOSPOD rekao Mojsiju: “Dokle ćete odbijati držati moje zapovijedi i moje zakone? Shvatite! Budući da vam je GOSPOD dao Šabat, stoga vam šestog dana daje kruh za dva dana. Svatko neka ostane na svom mjestu; neka nitko sedmog dana ne izlazi iz svog mjesta!” Tako je narod sedmoga dana počivao. Zatim je dom Izraelov nadjenuo joj ime mana; a bila je kao sjeme korijandra, bijela, a okus joj je bio poput medenih oblatna. Nato je Mojsije rekao: “Ovo je ono što GOSPOD zapovijeda: Napunite od toga jedan omer da se sačuva za vaše naraštaje, da mogu vidjeti kruh kojim sam vas hranio u pustinji kad sam vas izveo iz zemlje egipatske.” Onda je Mojsije rekao Aronu: “Uzmi posudu i stavi u nju pun omer mane, pa ju položi pred GOSPODA da se sačuva za vaše naraštaje.” Kako je GOSPOD zapovjedio Mojsiju, tako ju je Aron položio pred Svjedočanstvo da se očuva. I sinovi Izraelovi jeli su manu četrdeset godina sve dok nisu došli do naseljene zemlje; jeli su manu dok nisu stigli do granica zemlje kanaanske.