2. Kraljevima 4:8-37

Podijeli

2. Kraljevima 4:8-37 Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP)

Jednog je dana Elizej otišao u Šunam. Ondje je živjela jedna imućna žena koja ga je pozvala kod sebe na obrok. I od tada, kad god je onuda prolazio, Elizej je odlazio jesti kod nje. Ta je žena rekla svome mužu: »Sigurna sam da je ovaj čovjek, koji često prolazi ovim putem, Božji sveti čovjek. Hajde da napravimo za njega malu sobu na krovu! Stavit ćemo u nju krevet, stol, stolicu i svjetiljku pa neka tu odsjeda kad god bude u prolazu.« Jednog je dana Elizej došao onamo, smjestio se u sobu i odmarao. Rekao je svom slugi Gehaziju: »Pozovi Šunamku!« On je pozove i ona stane pred Elizeja. A on je rekao svom slugi: »Reci joj: ‘Kad si se tako dobro pobrinula za nas, što možemo učiniti za tebe? Želiš li da se zauzmemo za tebe kod kralja ili zapovjednika vojske?’« Žena je odgovorila: »Sasvim mi je dobro ovdje, među svojim narodom.« Elizej upita Gehazija: »Što bismo ipak mogli učiniti za nju?« A Gehazi mu odgovori: »Znam da ona nema sina, a muž joj je već star.« Tada će Elizej: »Pozovi je!« Gehazi pozva ženu natrag, a ona stane na ulazu u prostoriju. »Dogodine u ovo vrijeme«, rekao joj je Elizej, »u naručju ćeš držati sina.« »Ne, gospodaru«, odgovori ona. »Božji čovječe, ne zavaravaj me!« No žena je zatrudnjela i rodila sina u isto vrijeme sljedeće godine, kao što joj je Elizej bio prorekao. Dječak je porastao. Jednog je dana otišao k svom ocu, koji je bio sa žeteocima. Zavapio je ocu: »Jao, moja glava! Moja glava!« A otac je rekao jednom slugi: »Odnesi ga k njegovoj majci.« Sluga ga je odnio majci. Dječak je do podneva sjedio u majčinom krilu, a onda je umro. Ona se popela i položila tijelo djeteta u krevet Božjeg čovjeka pa zatvorila vrata i izašla. Zatim je pozvala muža i rekla: »Pošalji mi jednog slugu i magarca. Brzo ću otići kod Božjeg čovjeka i vratiti se.« »Zašto danas ideš k njemu?« upitao je muž. »Nije mladi mjesec, a ni dan odmora.« »Ne brini se. Sve je u redu.« odgovorila je ona. Žena je osedlala magarca i rekla slugi: »Potjeraj magarca i ne usporavaj zbog mene, osim ako ti ne kažem.« Tako je stigla k Božjem čovjeku, na brdo Karmel. Kad ju je Božji čovjek vidio da dolazi, rekao je svom slugi Gehaziju: »Gledaj! Evo Šunamke! Potrči joj ususret i pitaj jesu li dobro ona, njezin muž i dijete.« Ona je odgovorila: »Svi smo dobro.« Kad je stigla do Božjeg čovjeka na vrhu brda, pala je pred njega i obgrlila mu noge. Gehazi je prišao da je odgurne, ali Božji je čovjek rekao: »Pusti je! Teško je potresena, a BOG je sakrio od mene što se dogodilo.« »Gospodaru, jesam li tražila sina od tebe?« upitala je žena. »Zar ti nisam rekla da me ne zavaravaš?« Elizej je rekao Gehaziju: »Spremi se, uzmi moj štap u ruku i žurno kreni u Šunam. Ako nekog sretneš, ne pozdravljaj, a ako netko pozdravi tebe, ne odzdravljaj. Položi moj štap preko dječakova lica.« No dječakova je majka rekla: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, bez tebe neću otići odavde.« I tako je Elizej ustao i krenuo za njom, a Gehazi je stigao prije njega i položio štap preko dječakovog lica. No dječak nije davao znakove života. Gehazi se vratio k Elizeju i rekao mu: »Dječak se nije probudio.« Kad je Elizej stigao u kuću, našao je dječaka kako leži mrtav na njegovom krevetu. Ušao je u sobu i zatvorio vrata za sobom te se pomolio BOGU. Popeo se na krevet i legao na dječaka — usta na usta, oči na oči, ruke na ruke. Kad se ispružio nad njim, dječakovo tijelo se zagrijalo. Elizej je tada ustao i ushodao se po sobi. Potom se ponovo ispružio nad dječakom, a dječak je kihnuo sedam puta i otvorio oči. Elizej je pozvao Gehazija i rekao mu: »Pozovi Šunamku!« I sluga ju je pozvao. Kad je žena došla, Elizej joj je rekao: »Uzmi svog sina.« A ona uđe, padne mu pred noge i pokloni se do zemlje. Zatim uzme sina i izađe.

2. Kraljevima 4:8-37 Biblija kralja Jakova (BKJ)

I zbilo se jednoga dana da je Elizej prolazio kroz Šunem gdje je bila jedna sjajna žena. I ona ga je prinudila da svrati jesti kruha. I zbilo se tako, da kad god bi blizu prolazio, svratio je ondje jesti kruha. I ona je rekla svome mužu: “Evo sada, shvaćam da je sveti čovjek Božji ovaj koji često prolazi pokraj nas. Načinimo malu odaju, molim te, nad zidom te za njega postavimo ondje postelju i stol i stolicu i svijećnjak. I neka bude, kad dođe k nama, da se skloni ondje.” I zbilo se jednoga dana da je on došao onamo te se sklonio u tu odaju te legao ondje. Zatim je rekao svome slugi Gehaziju: “Pozovi tu Šunamku!” I kad ju je pozvao, ona je stala pred njega. Nato mu je rekao: “Kaži joj sad: ‘Evo, pobrinula si se za nas svakojakom pažnjom. Što da se učini za tebe? Hoćeš li da se za tebe govori kralju ili zapovjedniku vojske?’ ” Nato je ona odgovorila: “Ja živim usred svoga naroda.” Nato je on upitao: “Što onda da se učini za nju?” A Gehazi je odgovorio: “Uistinu ona nema sina, a muž joj je star.” Tada je on rekao: “Dozovi je!” I kad ju je dozvao, stala je na vrata. Zatim je rekao: “Dogodine u ovo doba, ti ćeš zagrliti sina.” Nato je ona rekla: “Ne, gospodaru moj, ti čovječje Božji, ne laži sluškinji svojoj!” I žena je začela i rodila sina, u ono doba, kako joj je Elizej rekao, dogodine. A kad je dječak porastao, zbilo se to jednoga dana da je izašao k svome ocu, k žeteocima. I rekao je ocu svome: “Moja glava, moja glava!” Nato je on zapovjedio jednom momku: “Odnesi ga njegovoj majci!” I kad ga je ovaj uzeo i odveo ga njegovoj majci, dječak je sjedio na njezinim koljenima sve do podneva i onda je umro. Tada je ona otišla gore i položila ga na postelju Božjega čovjeka. Zatim je zatvorila vrata za njim i otišla van. Onda je pozvala svoga muža i rekla: “Pošalji mi, molim te, jednoga od momaka i jednog magarca da otrčim do čovjeka Božjeg i vratim se.” Nato je on rekao: “Zašto danas hoćeš ići k njemu? Niti je mlađak niti Šabat.” A ona je rekla: “Bit će dobro!” Zatim je osamarila magarca i rekla svome slugi: “Povedi i kreni! Ne zadržavaj svoje jahanje zbog mene, osim ako ti ne naložim.” Tako je otišla i došla k Božjem čovjeku na goru Karmel. I dogodilo se, kad ju je Božji čovjek ugledao izdaleka, da je rekao svome slugi Gehaziju: “Gle, tamo je ona Šunamka. Otrči sada, molim te, njoj u susret i pitaj je: ‘Jesi li ti dobro? Je li ti muž dobro? Je li ti dijete dobro?’ ” Nato je ona odgovorila: “Dobro smo.” A kad je došla do Božjeg čovjeka na brdo, obujmila mu je noge. No Gehazi se približio da se odmakne. Uto je Božji čovjek rekao: “Pusti je jer joj je duša izmučena. A GOSPOD je nešto sakrio od mene i nije mi ništa rekao.” Nato je ona rekla: “Zar sam ja zaželjela sina od svoga gospodara? Nisam li govorila: ‘Nemoj me zavaravati?’ ” Tada je on rekao Gehaziju: “Opaši bokove svoje i uzmi moj štap u ruku svoju pa idi! Ako nekoga susretneš, ne pozdravljaj ga; i ako te netko pozdravi, ne odgovaraj mu. A moj štap položi na lice dječaka.” A dječakova majka je rekla: “Tako mi života GOSPODNJEG i tako mi života duše tvoje, neću te ostaviti!” Nato je on ustao i počeo je slijediti. A Gehazi je pošao prije njih i položio štap na lice dječaka, ali nije bilo ni glasa ni odaziva. Zato se vratio njemu u susret te mu je ispričao, govoreći: “Dječak se nije probudio.” A kad je Elizej ušao u kuću, gle, dječak je bio mrtav, položen na njegovoj postelji. Stoga je ušao i zatvorio vrata za njima dvojicom te se pomolio GOSPODU. Zatim se popeo i legao na dječaka te je stavio svoja usta na njegova usta i svoje oči na njegove oči i svoje ruke na njegove ruke; i ispružio se nad dječakom te se dječakovo tijelo ugrijalo. Onda se vratio i prošetao po kući amo i tamo. Zatim se popeo i ispružio nad njim. Tada je dječak kihnuo sedam puta, i otvorio je dječak oči svoje. Nato je on pozvao Gehazija i rekao: “Pozovi tu Šunamku.” Tako ju je pozvao. A kad je ona ušla k njemu, rekao je: “Uzmi sina svoga.” Nato je ušla i pala mu do nogu te se poklonila do zemlje. Zatim je uzela svoga sina te izašla.