1. Samuelova 17:12-58
1. Samuelova 17:12-58 Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP)
David je bio sin Jišaja, Efratovca iz Betlehema u Judi. Jišaj je imao osmoricu sinova. U Šaulovo vrijeme, bio je već jako star. Trojica najstarijih Jišajevih sinova otišla su sa Šaulom u rat. Prvorođeni je sin bio Eliab, drugi Abinadab, a treći Šama. David je bio najmlađi sin. Trojica najstarijih sinova bili su u Šaulovoj vojsci, a David je povremeno odlazio od Šaula i brinuo se za očeve ovce u Betlehemu. Četrdeset dana, svakog jutra i večeri, Filistejac je izlazio pred Izraelce i izazivao ih. Jišaj je rekao svome sinu Davidu: »Uzmi za svoju braću ovu košaru prženog žita i ovih deset kruhova. Odnesi im to brzo u vojni tabor. Uzmi i ovih deset sireva za zapovjednika njihove postrojbe. Vidi kako su ti braća. Donesi mi od njih nešto po čemu ću znati da su dobro. Oni su sa Šaulom i svim ostalim Izraelcima u dolini Ela. Bore se protiv Filistejaca.« David je ustao rano ujutro. Ostavio je ovce na brigu drugom pastiru. Natovario je hranu i krenuo, kao što mu je Jišaj bio naredio. Stigao je u tabor baš kad je vojska izlazila na borbene položaje uz ratni poklič. Izraelci i Filistejci rasporedili su se u bojne redove, jedni nasuprot drugih. David je ostavio onu hranu čuvaru zaliha i otrčao do bojnih redova pozdraviti braću. Dok je s njima razgovarao, ratnik Golijat, Filistejac iz Gata, izašao je iz bojnih redova i viknuo isto što i prije, pa ga je čuo i David. Kad su Izraelci ugledali Golijata, pobjegli su pred njim u silnom strahu. Govorili su: »Jeste li vidjeli tog čovjeka? On radi ruglo od Izraela. Kralj će dati veliko bogatstvo onome tko ga ubije. I još će mu dati svoju kćer za ženu. I još će njegovu obitelj osloboditi plaćanja poreza u Izraelu.« David je upitao ljude koji su stajali blizu njega: »Što će dobiti onaj tko ubije Filistejca i skine ovu sramotu s Izraela? Tko je taj neobrezani Filistejac da se ruga vojsci živoga Boga?« Izraelski su vojnici rekli Davidu za nagradu koja će pripasti onome tko ubije Golijata. Kad je Eliab, Davidov najstariji brat, čuo da on razgovara s vojnicima, razljutio se na Davida i upitao ga: »Zašto si došao ovdje i kome si ostavio ono malo ovaca u pustinji? Poznata mi je tvoja uobraženost i tvoje zle nakane. Došao si samo da bi gledao bitku.« »Što sam sad učinio?« upitao je David. »Zar ne smijem niti razgovarati?« Zatim se okrenuo nekom drugome i raspitivao se kao i prije, a vojnici su mu odgovarali kao i prije. Kad se pročulo što David govori i kad su to prenijeli Šaulu, on je poslao po njega. David je rekao Šaulu: »Neka nitko ne bude obeshrabren zbog tog Filistejca. Ja ću se boriti s njim.« Šaul je odgovorio: »Nisi ti u stanju boriti se protiv tog Filistejca. Ti si još dječak, a on je ratnik od svoje mladosti.« No David je rekao Šaulu: »Ja, tvoj sluga, čuvam ovce svog oca. Kad lav ili medvjed dođe i odnese neku ovcu iz stada, ja potrčim za njim, udarim ga i istrgnem mu ovcu iz ralja. A ako nasrne na mene, uhvatim ga za grivu, udarim i ubijem. Ubio sam već i lava i medvjeda. Ovaj neobrezani Filistejac proći će kao jedan od njih jer se rugao vojskama živoga Boga. BOG, koji me izbavio iz lavljih i medvjeđih šapa, izbavit će me iz šaka ovog Filistejca.« Nato je Šaul rekao Davidu: »Idi i neka BOG bude s tobom.« Šaul je zatim odjenuo Davida u svoju bojnu opremu. Na glavu mu je stavio brončanu kacigu, a na tijelo oklop. David je pripasao mač za oklop i pokušao se kretati, ali nije bio navikao na takvu opremu. »Ne mogu se u tome kretati«, rekao je Šaulu, »jer nisam navikao.« I sve je skinuo. Zatim je uzeo u ruku svoj štap, izabrao pet oblih kamenova iz potoka, stavio ih u svoju pastirsku torbu pa s praćkom u ruci krenuo prema Filistejcu. Filistejac se primicao sve bliže Davidu, a njegov je štitonoša išao pred njim. Kad je Filistejac bolje pogledao Davida, prezreo ga je. Vidio je da je on još samo dječak, rumen i ljepuškast. »Zar sam ja pas«, rekao je on Davidu, »kad na mene ideš štapom?« Zatim je prokleo Davida zazivajući svoje bogove. Rekao je: »Samo dođi. Dat ću tvoje meso pticama i zvijerima.« No David je rekao Filistejcu: »Ti na mene ideš mačem, kopljem i sulicom, a ja na tebe idem u ime BOGA Svevladara, Boga Izraelovih vojski, kojeg si vrijeđao. Danas će te BOG predati meni, a ja ću te oboriti i odrubiti ti glavu. Danas ću leševe filistejskih vojnika dati pticama i zvijerima pa će sva zemlja znati da u Izraelu postoji Bog. I svi ovdje okupljeni znat će da BOG ne spašava mačem ili kopljem. Jer, bitka je BOŽJA i on će vas predati u naše ruke.« Dok se Filistejac primicao da ga napadne, David brzo potrča prema bojištu da napadne njega. Posegnu rukom u torbu, izvadi jedan kamen pa ga odapne iz praćke i pogodi Filistejca u čelo. Kamen mu se zari u čelo i on padne na zemlju, licem prema dolje. Tako je David praćkom i kamenom svladao Filistejca — bez mača u ruci oborio ga je i ubio. David je dotrčao do Filistejca, nadnio se nad njega, izvukao mu mač iz korica pa ga dokrajčio odrubivši mu glavu. Kad su Filistejci vidjeli da je njihov junak mrtav, pobjegli su. Vojnici Izraela i Jude pojurili su naprijed uz bojni poklič. Progonili su Filistejce sve do Gata i do gradskih vrata Ekrona. Tijela Filistejaca ležala su duž puta koji vodi u Šaaraim, sve do Gata i Ekrona. Nakon potjere za Filistejcima, Izraelci su se vratili u njihov tabor i opljačkali ga. David je uzeo Filistejčevu glavu i odnio je u Jeruzalem, a Golijatovo je bojno oružje zadržao za sebe. Kad je Šaul vidio Davida kako ide na Filistejca, upitao je Abnera, glavnog zapovjednika vojske: »Abnere, čiji sin je taj mladić?« Abner je odgovorio: »Kunem ti se kralju da ne znam.« A kralj je rekao: »Raspitaj se čiji je sin taj mladić.« Tek što se David vratio nakon što je ubio Filistejca, Abner ga je odveo pred Šaula. U ruci je još uvijek držao Filistejčevu glavu. »Čiji si ti sin, mladiću?« upitao ga je Šaul. A David je odgovorio: »Ja sam sin tvog sluge Jišaja iz Betlehema.«
1. Samuelova 17:12-58 Biblija kralja Jakova (BKJ)
A David je bio sin nekoga Efraćanina iz Betlehemjude čije je ime bilo Jišaj, a imao je osam sinova. I taj se čovjek u Šaulovo vrijeme vodio kao starac među ljudima. I tri najstarija Jišajeva sina otišla su i slijedili su Šaula u boju; i imena te trojice njegovih sinova koji su otišli u boj bila su: Eliab prvorođenac, te drugi poslije njega Abinadab, pa treći Šama. A David je bio najmlađi. I ona tri najstarija slijedili su Šaula. Ali je David odlazio i vraćao se od Šaula kako bi napasao ovce svoga oca u Betlehemu. A Filistejac je istupao ujutro i uvečer i pokazivao se tako četrdeset dana. I Jišaj je rekao svome sinu Davidu: “Uzmi sada za svoju braću jednu efu ovog prženog žita i ovih deset hljebova i otrči u tabor k svojoj braći. A ovih deset sireva odnesi tisućniku njihovom, pa pogledaj kako su tvoja braća i donesi od njih znak!” A Šaul i oni i svi ljudi iz Izraela bili su u dolini Elinoj, ratujući s Filistejcima. I David je ustao rano ujutro i ostavio ovce jednom čuvaru te uzeo stvari i otišao kako mu je zapovjedio Jišaj. I došao je do rova, kad je vojska izlazila u borbu, i klicao zbog bitke. Jer su se Izrael i Filistejci postrojili u bojni red, vojska protiv vojske. A David je ostavio svoj tovar u rukama čuvara tovara pa je otrčao k vojsci. I došao je i pozdravio svoju braću. I dok je s njima razgovarao, gle, onaj prvoborac, Filistejac iz Gata, imenom Golijat, izašao je ondje iz filistejskih vojski i progovorio one iste riječi tako da ih je David čuo. A svi su ljudi iz Izraela, čim su ugledali toga čovjeka, pobjegli su od njega i jako su se prestrašili. I ljudi iz Izraela su rekli: “Jeste li vidjeli onoga čovjeka što je izašao? Zasigurno je on izašao da prkosi Izraelu. I dogodit će se, da će čovjeku koji njega ubije kralj podariti silno blago i dat će mu svoju kćer, a dom oca njegova učinit će da bude slobodan u Izraelu.” Tada je David rekao ljudima koji su stajali pokraj njega, govoreći: “Što će se učiniti čovjeku koji ubije toga Filistejca i skine sramotu s Izraela? Jer tko je taj neobrezani Filistejac koji prkosi vojskama Boga živoga?” A narod mu je odgovorio na isti ovaj način govoreći: “Tako će se učiniti čovjeku koji ga ubije.” A kad je Eliab, njegov najstariji brat, čuo kad je on govorio ljudima, Eliab je srdžbom planuo na Davida te rekao: “Zašto si ti sišao ovamo? I kome si ostavio ono malo ovaca u pustinji? Poznajem ja tvoju oholost i zlobu tvoga srca; jer si sišao da bi vidio bitku!” A David je rekao: “Što sam sada učinio? Zar ne postoji razlog?” Tada se okrenuo od njega k drugome te progovorio na isti način. I narod mu je odgovorio na isti način kao prije. A kad su se pročule te riječi koje je izgovorio David, prenijeli su ih Šaulu pa je on poslao po njega. Nato je David rekao Šaulu: “Neka nikome ne klone srce zbog onoga! Tvoj će sluga ići i borit će se s tim Filistejcem.” Tada je Šaul rekao Davidu: “Nisi ti u stanju ići na toga Filistejca da se boriš s njim; jer ti si samo mladić, a on ratnik od svoje mladosti.” Nato je David rekao Šaulu: “Tvoj je sluga čuvao ovce svoga oca, pa kad bi došao lav, i isto medvjed te uhvatio janje iz stada, ja bih izašao za njim i udario ga i istrgao mu janje iz ralja. A kad bi on ustao na me, uhvatio bih ga za grivu i udarao ga te ga ubio. Tvoj sluga je ubio i lava i medvjeda, pa će i tom neobrezanom Filistejcu biti kao jednom od njih pošto je prkosio vojskama Boga živoga.” David je povrh toga rekao: “GOSPOD koji me izbavio iz lavlje pandže i medvjeđe šape izbavit će me i iz ruku toga Filistejca.” Tada je Šaul rekao Davidu: “Idi i GOSPOD neka bude s tobom!” Zatim je Šaul obukao Davida u svoju bojnu opremu, i na glavu mu je stavio mjedenu kacigu; isto tako obukao mu je ljuskav oklop. Zatim je David pripasao svoj mač preko svoje bojne odore te je pokušao hodati, jer još to nije probao. Nato je David rekao Šaulu: “Ne mogu hodati u tome jer nisam u tome oproban.” I David je to skinuo sa sebe. Tada je David uzeo svoj štap u ruku svoju te je izabrao iz potoka pet glatkih kamenova i stavio ih u pastirsku torbu, koju je imao, i to u jednu kesu: a praćka mu je bila u ruci njegovoj te se primaknuo k Filistejcu. I Filistejac je išao sve bliže i primicao se k Davidu, i čovjek koji mu je nosio štit išao je pred njim. A kad je Filistejac pogledao okolo i ugledao Davida, prezreo ga je jer je bio još mlad, i rumen, i lijepog izgleda. Tada je Filistejac rekao Davidu: “Jesam li ja pas da ti ideš na mene sa štapovima?” I Filistejac je počeo proklinjati Davida svojim bogovima. Zatim je Filistejac rekao Davidu: “Dođi k meni da dam meso tvoje pticama nebeskim i zvijerima poljskim!” Nato je David rekao Filistejcu: “Ti ideš na mene mačem i kopljem i štitom, no ja idem na tebe u ime GOSPODA nad vojskama, Boga vojski Izraelovih kojima si ti prkosio. Danas će te GOSPOD predati u ruku moju, ja ću te ubiti i skinut ću tvoju glavu s tebe i danas ću mrtva tjelesa filistejske vojske dati pticama nebeskim i divljim zvijerima zemaljskim da bi sva zemlja spoznala da postoji Bog u Izraelu. I sav će ovaj zbor znati da GOSPOD ne spašava mačem i kopljem; jer boj je GOSPODOV i on će vas predati u ruke naše.” I dogodilo se, kad je Filistejac ustao i pošao te se približavao da susretne Davida, da se David požurio i potrčao prema vojsci u susret Filistejcu. Tada je David posegnuo rukom u torbu svoju te odande uzeo kamen i izbacio ga iz praćke pa pogodio Filistejca u čelo njegovo tako da mu se kamen zabio u čelo. Nato je pao na lice svoje na zemlju. Tako je David praćkom i kamenom nadjačao Filistejca: udario je Filistejca i pogubio ga; a nije ni mača bilo u ruci Davidovoj. Stoga je David potrčao i stao na Filistejca, i uzeo njegov mač pa ga izvukao iz korica njegovih te ga je pogubio i njime mu odsjekao glavu. A kad su Filistejci vidjeli da je njihov prvoborac bio mrtav, pobjegli su. Tada su ljudi iz Izraela i Jude ustali i klicali te potjerali Filistejce sve do kad dođeš u dolinu pa do gradskih vrata Ekrona. A izranjavani Filistejci padali su putem prema Šaarajimu pa sve do Gata i do Ekrona. Zatim su se sinovi Izraelovi vratili iz jurnjave za Filistejcima te su opljačkali njihove šatore. A David je uzeo Filistejčevu glavu i donio je u Jeruzalem, a bojnu opremu njegovu stavio je u svoj šator. A kad je Šaul vidio Davida kako izlazi protiv Filistejca, rekao je Abneru, zapovjedniku vojske: “Abnere, čiji je sin taj mladić?” A Abner je rekao: “Neka duša tvoja živi, kralju, ne znam!” Nato je kralj rekao: “Ti se raspitaj čiji je sin taj mladić!” A kako se David vratio iz pokolja nad Filistejcima, Abner ga je uzeo i doveo ga pred Šaula s glavom Filistejčevom koja mu je bila u ruci. Tada ga je Šaul upitao: “Čiji si ti sin, mladiću?” A David je odgovorio: “Sin sam tvoga sluge Jišaja Betlehemca.”