Samuel 1 17:12-58

David je bio sin Jišaja, Efratovca iz Betlehema u Judi. Jišaj je imao osmoricu sinova. U Šaulovo vrijeme, bio je već jako star. Trojica najstarijih Jišajevih sinova otišla su sa Šaulom u rat. Prvorođeni je sin bio Eliab, drugi Abinadab, a treći Šama. David je bio najmlađi sin. Trojica najstarijih sinova bili su u Šaulovoj vojsci, a David je povremeno odlazio od Šaula i brinuo se za očeve ovce u Betlehemu. Četrdeset dana, svakog jutra i večeri, Filistejac je izlazio pred Izraelce i izazivao ih. Jišaj je rekao svome sinu Davidu: »Uzmi za svoju braću ovu košaru prženog žita i ovih deset kruhova. Odnesi im to brzo u vojni tabor. Uzmi i ovih deset sireva za zapovjednika njihove postrojbe. Vidi kako su ti braća. Donesi mi od njih nešto po čemu ću znati da su dobro. Oni su sa Šaulom i svim ostalim Izraelcima u dolini Ela. Bore se protiv Filistejaca.« David je ustao rano ujutro. Ostavio je ovce na brigu drugom pastiru. Natovario je hranu i krenuo, kao što mu je Jišaj bio naredio. Stigao je u tabor baš kad je vojska izlazila na borbene položaje uz ratni poklič. Izraelci i Filistejci rasporedili su se u bojne redove, jedni nasuprot drugih. David je ostavio onu hranu čuvaru zaliha i otrčao do bojnih redova pozdraviti braću. Dok je s njima razgovarao, ratnik Golijat, Filistejac iz Gata, izašao je iz bojnih redova i viknuo isto što i prije, pa ga je čuo i David. Kad su Izraelci ugledali Golijata, pobjegli su pred njim u silnom strahu. Govorili su: »Jeste li vidjeli tog čovjeka? On radi ruglo od Izraela. Kralj će dati veliko bogatstvo onome tko ga ubije. I još će mu dati svoju kćer za ženu. I još će njegovu obitelj osloboditi plaćanja poreza u Izraelu.« David je upitao ljude koji su stajali blizu njega: »Što će dobiti onaj tko ubije Filistejca i skine ovu sramotu s Izraela? Tko je taj neobrezani Filistejac da se ruga vojsci živoga Boga?« Izraelski su vojnici rekli Davidu za nagradu koja će pripasti onome tko ubije Golijata. Kad je Eliab, Davidov najstariji brat, čuo da on razgovara s vojnicima, razljutio se na Davida i upitao ga: »Zašto si došao ovdje i kome si ostavio ono malo ovaca u pustinji? Poznata mi je tvoja uobraženost i tvoje zle nakane. Došao si samo da bi gledao bitku.« »Što sam sad učinio?« upitao je David. »Zar ne smijem niti razgovarati?« Zatim se okrenuo nekom drugome i raspitivao se kao i prije, a vojnici su mu odgovarali kao i prije. Kad se pročulo što David govori i kad su to prenijeli Šaulu, on je poslao po njega. David je rekao Šaulu: »Neka nitko ne bude obeshrabren zbog tog Filistejca. Ja ću se boriti s njim.« Šaul je odgovorio: »Nisi ti u stanju boriti se protiv tog Filistejca. Ti si još dječak, a on je ratnik od svoje mladosti.« No David je rekao Šaulu: »Ja, tvoj sluga, čuvam ovce svog oca. Kad lav ili medvjed dođe i odnese neku ovcu iz stada, ja potrčim za njim, udarim ga i istrgnem mu ovcu iz ralja. A ako nasrne na mene, uhvatim ga za grivu, udarim i ubijem. Ubio sam već i lava i medvjeda. Ovaj neobrezani Filistejac proći će kao jedan od njih jer se rugao vojskama živoga Boga. BOG, koji me izbavio iz lavljih i medvjeđih šapa, izbavit će me iz šaka ovog Filistejca.« Nato je Šaul rekao Davidu: »Idi i neka BOG bude s tobom.« Šaul je zatim odjenuo Davida u svoju bojnu opremu. Na glavu mu je stavio brončanu kacigu, a na tijelo oklop. David je pripasao mač za oklop i pokušao se kretati, ali nije bio navikao na takvu opremu. »Ne mogu se u tome kretati«, rekao je Šaulu, »jer nisam navikao.« I sve je skinuo. Zatim je uzeo u ruku svoj štap, izabrao pet oblih kamenova iz potoka, stavio ih u svoju pastirsku torbu pa s praćkom u ruci krenuo prema Filistejcu. Filistejac se primicao sve bliže Davidu, a njegov je štitonoša išao pred njim. Kad je Filistejac bolje pogledao Davida, prezreo ga je. Vidio je da je on još samo dječak, rumen i ljepuškast. »Zar sam ja pas«, rekao je on Davidu, »kad na mene ideš štapom?« Zatim je prokleo Davida zazivajući svoje bogove. Rekao je: »Samo dođi. Dat ću tvoje meso pticama i zvijerima.« No David je rekao Filistejcu: »Ti na mene ideš mačem, kopljem i sulicom, a ja na tebe idem u ime BOGA Svevladara, Boga Izraelovih vojski, kojeg si vrijeđao. Danas će te BOG predati meni, a ja ću te oboriti i odrubiti ti glavu. Danas ću leševe filistejskih vojnika dati pticama i zvijerima pa će sva zemlja znati da u Izraelu postoji Bog. I svi ovdje okupljeni znat će da BOG ne spašava mačem ili kopljem. Jer, bitka je BOŽJA i on će vas predati u naše ruke.« Dok se Filistejac primicao da ga napadne, David brzo potrča prema bojištu da napadne njega. Posegnu rukom u torbu, izvadi jedan kamen pa ga odapne iz praćke i pogodi Filistejca u čelo. Kamen mu se zari u čelo i on padne na zemlju, licem prema dolje. Tako je David praćkom i kamenom svladao Filistejca — bez mača u ruci oborio ga je i ubio. David je dotrčao do Filistejca, nadnio se nad njega, izvukao mu mač iz korica pa ga dokrajčio odrubivši mu glavu. Kad su Filistejci vidjeli da je njihov junak mrtav, pobjegli su. Vojnici Izraela i Jude pojurili su naprijed uz bojni poklič. Progonili su Filistejce sve do Gata i do gradskih vrata Ekrona. Tijela Filistejaca ležala su duž puta koji vodi u Šaaraim, sve do Gata i Ekrona. Nakon potjere za Filistejcima, Izraelci su se vratili u njihov tabor i opljačkali ga. David je uzeo Filistejčevu glavu i odnio je u Jeruzalem, a Golijatovo je bojno oružje zadržao za sebe. Kad je Šaul vidio Davida kako ide na Filistejca, upitao je Abnera, glavnog zapovjednika vojske: »Abnere, čiji sin je taj mladić?« Abner je odgovorio: »Kunem ti se kralju da ne znam.« A kralj je rekao: »Raspitaj se čiji je sin taj mladić.« Tek što se David vratio nakon što je ubio Filistejca, Abner ga je odveo pred Šaula. U ruci je još uvijek držao Filistejčevu glavu. »Čiji si ti sin, mladiću?« upitao ga je Šaul. A David je odgovorio: »Ja sam sin tvog sluge Jišaja iz Betlehema.«