1. Samuelova 1:7-20
1. Samuelova 1:7-20 Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP)
Tako je to bilo iz godine u godinu. Kad god bi odlazili u BOŽJE svetište u Šilu, Penina bi toliko izazivala Anu da ona od jada i žalosti nije mogla niti jesti. Elkana bi tada pitao Anu: »Zašto plačeš i ne jedeš? Zašto si potištena? Zar ti ja ne značim više od desetorice sinova?« Jednom, nakon što su jeli i pili, Ana je ustala i otišla u svetište pred BOGA. A svećenik Eli sjedio je na svojoj stolici pokraj ulaza u BOŽJE svetište. Sva očajna, gorko je zaplakala, pa se pomolila BOGU. Zavjetovala se ovim riječima: »BOŽE Svevladaru, pogledaj me koliko sam jadna. Tvoja sam sluškinja. Nemoj me zaboraviti. Ako dobijem muško dijete, posvetit ću ga tebi, da ti služi do smrti, a ni britva mu neće prijeći preko glave.« Kako se Ana dugo molila, Eli je promatrao njezina usta. Molila je u sebi — micale su joj se usne, a glas joj se nije čuo. Eli je pomislio da je pijana pa joj je rekao: »Dokle ćeš se opijati ženo? Ostavi se vina.« »Nije, gospodaru, to što misliš«, odgovorila mu je Ana, »nego sam očajna. Nisam pila ni vino ni pivo. Izlijevala sam svoje srce pred BOGOM. Nemoj misliti da sam poročna. Molila sam ovdje zbog svoje velike muke i žalosti.« Nato joj je Eli odgovorio: »Idi u miru i neka ti Izraelov Bog ispuni molbu koju si mu uputila.« Ana je dodala: »Nadam se da ćeš biti zadovoljan svojom sluškinjom.« Nakon toga je otišla svojim putem pa je onda i nešto pojela. Više nije imala tužan izraz lica. Sutradan su svi poranili, poklonili se BOGU i vratili kući u Ramu. Elkana je spavao s Anom, a BOG je se sjetio. Tako je ona zatrudnjela pa je došlo i vrijeme da rodi. Rodila je sina i dala mu ime Samuel. Rekla je: »Tražila sam ga od BOGA.«
1. Samuelova 1:7-20 Biblija kralja Jakova (BKJ)
I kako je on tako činio iz godine u godinu, kad bi ona uzlazila u Dom GOSPODNJI tako ju je ova izazivala; stoga je plakala i nije jela. Tada joj je Elkana, njezin muž, rekao: “Hano, zašto plačeš i zašto ne jedeš? Zašto ti je srce tužno? Nisam li ti ja bolji od deset sinova?” Nakon što su jeli i nakon što su pili u Šilu, Hana je ustala. A svećenik Eli sjedio je na stolici pored dovratnika Hrama GOSPODNJEGA. A ona je bila ogorčena u duši te se pomolila GOSPODU i gorko zaplakala. Tada se je zavjetovala zavjetom i rekla: “GOSPODE nad vojskama, ako ćeš doista pogledati na nevolju sluškinje svoje te me se sjetiti i ne zaboraviti sluškinju svoju nego podariti sluškinji svojoj muško dijete, onda ću ga ja podariti GOSPODU za sve dane njegova života i britva neće prijeći preko glave njegove.” I dogodilo se, dok je ona nastavljala moliti pred GOSPODOM, da je Eli motrio njezina usta. A Hana, ona je govorila u srcu svome; samo su joj se usne micale, no glas joj se nije čuo. Stoga je Eli pomislio da je pijana. Nato joj je Eli rekao: “Dokle ćeš biti pijana? Otrijezni se od vina svojega!” A Hana je odgovorila i rekla: “Ne, gospodaru moj, ja sam žena ožalošćena duha. Nisam pila ni vina ni žestoka pića nego izlijevam dušu svoju pred GOSPODOM. Ne ubrajaj sluškinju svoju za kćer Belijalovu, jer sam od preobilnog nezadovoljstva i tuge sve dosad govorila.” Tada joj je Eli odgovorio i rekao: “Idi u miru! A Bog Izraelov neka ti ispuni molbu koju si od njega molila.” Nato je ona rekla: “Neka sluškinja tvoja nađe milost u očima tvojim!” I tako je žena otišla svojim putem te je jela i lice joj više nije bilo žalosno. A ujutro su rano ustali i iskazali štovanje pred GOSPODOM, pa se vratili i došli svojoj kući u Ramu. I Elkana je poznao Hanu, ženu svoju, te se je GOSPOD sjetio. Stoga se dogodilo, kad je došlo vrijeme nakon što je Hana začela, da je rodila sina i nadjenula mu ime Samuel, govoreći: “Zato što sam ga izmolila od GOSPODA.”