Luka 22:7-65

Došao je i dan beskvasnih kruhova, kad se žrtvuje pashalno janje. Isus je poslao Petra i Ivana te im rekao: »Idite i priredite nam pashalnu večeru!« Oni su ga pitali: »Gdje želiš da je priredimo?« Isus im je rekao: »Na ulasku u grad naići ćete na čovjeka koji nosi vrč vode. Idite za njim u kuću u koju on uđe! Recite domaćinu: ‘Učitelj te moli da nam pokažeš sobu u kojoj on i njegovi učenici mogu jesti pashalnu večeru.’ Čovjek će vam onda pokazati veliku, uređenu gornju sobu. Tamo sve pripremite!« Petar i Ivan su otišli. Našli su sve kako im je Isus bio rekao pa su pripremili pashalnu večeru. Kad je došlo vrijeme, Isus se smjestio za stol zajedno s Dvanaestoricom. Rekao im je: »Žarko sam želio prije svoje muke jesti s vama ovu pashalnu večeru. Kažem vam da je neću više jesti sve dok se ne ispuni u Božjem kraljevstvu.« Tada je uzeo čašu, zahvalio Bogu i rekao: »Uzmite i podijelite je među sobom! Kažem vam da više neću piti vina sve dok ne dođe Božje kraljevstvo.« Zatim je uzeo kruh i zahvalio Bogu. Razlomio ga je i dao učenicima govoreći: »Ovo je moje tijelo koje se daje za vas. Ovo činite meni na spomen!« Isto je tako, nakon jela, uzeo čašu i rekao: »Ova je čaša Novi savez u mojoj krvi koja se prolijeva za vas.« »Ruka moga izdajice na stolu je pokraj moje. Sin Čovječji otići će u smrt koja mu je određena, ali teško onome koji ga izdaje!« A oni su počeli zapitkivati jedan drugoga: »Tko bi od nas mogao takvo što učiniti?« Među njima se razvila i prepirka o tome tko je od njih najveći. A Isus im je rekao: »Kraljevi ovoga svijeta vladaju narodima, a oni koji imaju vlast, sebe zovu ‘dobročiniteljima’. No vi ne budite takvi! Naprotiv, neka najveći među vama bude kao onaj najmanji, a vođa neka bude kao sluga! Jer, tko je veći: onaj koji sjedi za stolom ili onaj koji poslužuje? Nije li to onaj koji sjedi za stolom? A ja sam među vama onaj koji poslužuje. Vi ste bili uz mene u mojim kušnjama. Dajem vam da vladate u Božjem kraljevstvu, kao što je meni dao moj Otac. Vi ćete jesti i piti za mojim stolom u mom Kraljevstvu. Sjedit ćete na prijestoljima i suditi dvanaesterim Izraelovim plemenima.« »Šimune, Šimune, slušaj! Sotona je tražio da vas prosije, kao što se prosijava žito. No ja sam molio za tebe da tvoja vjera ne klone. A ti, kada mi se vratiš, učvrsti svoju braću!« Šimun Petar je rekao Isusu: »Gospodine, s tobom sam spreman ići u zatvor, čak i umrijeti za tebe.« A Isus je rekao: »Kažem ti, Petre, pijetao danas neće zapjevati dok triput ne zaniječeš da me poznaješ.« I rekao je učenicima: »Kad sam vas poslao bez novca, torbe ili obuće, je li vam što nedostajalo?« Oni su odgovorili: »Nije.« On im je rekao: »Ali sada, tko god ima novac, neka ga uzme, kao i torbu. I tko god nema mač, neka proda svoj kaput i neka ga kupi! U Svetom pismu piše: ‘uvrstili su ga među zločince.’ Ovo se mora ispuniti. Da, ovo što piše o meni ispunjava se.« Oni su rekli: »Gospodaru, evo ovdje su dva mača!« »Dosta je!« odgovorio je Isus. Zatim je Isus otišao iz grada i uputio se, kao i obično, na Maslinsku goru. Učenici su pošli za njim. Kad su se popeli, rekao im je: »Molite da ne podlegnete iskušenju!« I udaljio se od njih koliko se može dobaciti kamen. Kleknuo je i molio: »Oče, ako ti želiš, otkloni ovu gorku čašu od mene! Ali neka ne bude kako ja želim, već kako ti želiš.« I tada mu se ukazao anđeo i hrabrio ga. U svojoj je muci Isus još upornije molio, a znoj mu je, poput kaplji krvi, kapao s čela. Kad je ustao iz molitve, vratio se učenicima i našao ih kako spavaju, iscrpljeni od žalosti. Rekao im je: »Zašto spavate? Ustanite i molite da ne podlegnete iskušenju!« Dok je još govorio, pojavila se gomila ljudi, predvođena Judom, jednim od Dvanaestorice. On je pristupio k Isusu i poljubio ga. A Isus mu je rekao: »Juda, zar poljupcem izdaješ Sina Čovječjega?« Kad su učenici vidjeli što se sprema, rekli su: »Gospodine, da upotrijebimo mač?« I jedan od njih udario je slugu vrhovnoga svećenika i odsjekao mu desno uho. A Isus je na to rekao: »Stani! Dosta!« Dotaknuo je slugi uho i iscijelio ga. Tada je rekao vodećim svećenicima, hramskim stražarima i starješinama koji su ga došli uhvatiti: »Zar ste na mene izašli s mačevima i toljagama kao na razbojnika? Svaki sam dan bio s vama u Hramu i niste me pokušali uhititi. Ali ovo je vaš trenutak — vrijeme vladavine tame.« Oni su ga uhitili i odveli u kuću vrhovnog svećenika, a Petar ih je izdaleka pratio. Zapalili su vatru nasred dvorišta i sjeli oko nje. I Petar je sjeo s njima. Neka ga je mlada sluškinja primijetila pri svjetlosti vatre. Pozorno ga je pogledala i rekla: »I ovaj je bio s njim.« A Petar je to počeo nijekati: »Ženo, ja ga ne poznajem!« Nešto kasnije, netko ga je drugi ugledao i rekao: »I ti si jedan od njih!« A Petar je odgovorio: »Nisam, čovječe!« Otprilike nakon jednog sata, neki je čovjek uporno počeo tvrditi: »Bez sumnje, i ovaj je čovjek bio s njim; Galilejac je!« A Petar je rekao: »Čovječe, ne znam o čemu govoriš!« U taj tren, dok je Petar još izgovarao te riječi, pijetao je zapjevao. A Gospodin se okrenuo prema Petru i pogledao ga. Tada se Petar sjetio riječi koje mu je rekao Gospodin: »Danas, prije nego što pijetao zapjeva, triput ćeš me zanijekati.« Izašao je i gorko zaplakao. Oni koji su čuvali Isusa, počeli su mu se rugati i tući ga. Zavezali su mu oči i pitali ga: »Prorok si. Reci tko te udario?« I još su mnogo toga govorili i vrijeđali ga.