Ivan 10:1-18

»Govorim vam istinu. Tko ne uđe k ovcama u tor kroz vrata, nego potajno, nekim drugim putem, kradljivac je i razbojnik. Tko pak uđe kroz vrata, pastir je stada. Čuvar, koji stoji na vratima, otvara mu, a ovce se odazivaju na pastirov glas. On svoje ovce zove imenom i izvodi ih. Kad izvede sve svoje ovce, stane pred njih i vodi ih. Ovce idu za njim jer poznaju njegov glas. No one neće nikada ići za onim kojeg ne poznaju. Naprotiv, pobjeći će od njega jer im je njegov glas stran.« Isus je ispričao ovu usporedbu, ali ljudi nisu shvatili što im je želio reći. Zato im je Isus ponovio: »Govorim vam istinu. Ja sam vrata ovcama. Svi koji su došli prije mene bili su kradljivci i razbojnici. No ovce ih nisu ni slušale. Ja sam ta vrata. Tko uđe kroz mene, spasit će se. Ulazit će i izlaziti i nalaziti sve što mu je potrebno. Kradljivac dolazi samo da ukrade, ubije i uništi. Ja sam pak došao da im dam život, i to život u izobilju. Ja sam dobar pastir, a dobar pastir daje svoj život za ovce. Najamnik nije pastir; ovce nisu njegove. Zato ih, kad ugleda vuka, ostavlja i bježi. Vuk tada napada ovce i razgoni ih. A najamnik pobjegne jer čuva ovce samo radi plaće, a ne brine se što će biti s njima. Ja sam dobar pastir. Poznajem svoje ovce i one poznaju mene. Isto tako, moj Otac poznaje mene i ja poznajem svog Oca. Ja dajem svoj život za ovce. Imam ja i drugih ovaca. One nisu iz ovoga stada. Moram i njih dovesti, pa će se i one javljati na moj glas. Postat će jedno stado s jednim pastirom. Otac me voli zato što polažem svoj život da ga opet uzmem. Nitko mi ne oduzima život. Ja ga svojevoljno dajem. Imam ga pravo dati, ali imam ga pravo opet i uzeti. Tako mi je zapovjedio Otac.«