Izlazak 17:1-16

Sva je izraelska zajednica krenula dalje iz pustinje Sin, putujući od mjesta do mjesta, kao što im je zapovjedio BOG. Utaborili su se u Refidimu, ali ondje nisu imali vode za piće. Zato su se prepirali s Mojsijem i govorili: »Daj nam vode, da pijemo!« »Zašto se prepirete sa mnom?« upita ih Mojsije. »Zašto iskušavate BOGA?« No narod je bio žedan i gunđao je protiv Mojsija. »Zašto si nas izveo iz Egipta?« pitali su ga. »Zar da mi, naša djeca i stoka umremo od žeđi?« Tada je Mojsije zavapio BOGU: »Što da radim s ovim narodom? Malo nedostaje da me ubiju kamenjem.« »Idi ispred naroda«, BOG je rekao Mojsiju, »i povedi nekoliko izraelskih starješina. Ponesi štap kojim si udario po Nilu i idi, a ja ću stajati pred tobom na stijeni na Horebu. Udari po stijeni pa će iz nje poteći voda, da narod može piti.« I Mojsije tako učini naočigled izraelskih starješina. To mjesto nazvao je Masa i Meriba jer su se Izraelci prepirali i iskušavali BOGA. Govorili su: »Je li BOG među nama ili nije?« Nakon toga došli su Amalečani i napali Izraelce u Refidimu. Mojsije je rekao Jošui: »Odaberi ljude pa se sutra idite boriti s Amalečanima, a ja ću stajati na vrhu brda s Božjim štapom u ruci.« Jošua je učinio kako mu je Mojsije rekao i borio se s Amalečanima, a Mojsije, Aron i Hur popeli su se na vrh brda. Dokle god je Mojsije držao ruke podignute, Izraelci su pobjeđivali, a kad bi ih spustio, pobjeđivali su Amalečani. Kad su se Mojsiju umorile ruke, uzeli su kamen i podmetnuli ga pod njega. On je sjeo na kamen, dok su mu Aron i Hur držali ruke, jedan s jedne, a drugi s druge strane. Tako su mu ruke ostale podignute sve do zalaska sunca. I Jošua je mačem porazio vojsku Amalečana. Tada je BOG rekao Mojsiju: »Zapiši ovu poruku na svitak, kao trajni podsjetnik, i pročitaj je Jošui: ‘Sasvim ću izbrisati Amalečane sa zemlje i sve što podsjeća na njih’.« Zatim je Mojsije izgradio žrtvenik i nazvao ga »BOG je moja zastava«. Rekao je: »Uzdignite BOŽJU zastavu. BOG će se iz naraštaja u naraštaj boriti protiv Amalečana.«