Samuel 2 9:1-13

Jednom je David upitao: »Je li ostao itko od Šaulove obitelji? Želim se pobrinuti za tu osobu, radi Jonatana.« Među članovima Šaulove obitelji našao se sluga po imenu Siba. Pozvali su ga k Davidu. Kralj ga upita: »Jesi li ti Siba?« »Jesam, tebi na usluzi«, odgovori on. »Postoji li još netko od Šaulove obitelji?« rekao je kralj, »Želim pokazati Božju dobrotu toj osobi.« Siba odgovori: »Ostao je još samo hromi Jonatanov sin.« »A gdje je on?« upita kralj. »U kući Makira, Amielovog sina, u Lo Debaru«, odgovori Siba. Tada kralj David zapovjedi da Jonatanovog sina dovedu iz Lo Debara, iz kuće Amielovog sina Makira. Kad je Mefibošet, Jonatanov sin i Šaulov unuk, stao pred Davida, poklonio mu se do zemlje. David je rekao: »Mefibošete!« »Tvoj sam sluga«, odgovori on. »Ne boj se«, reče mu David, »bit ću milostiv prema tebi radi tvoga oca Jonatana. Vratit ću ti svu zemlju koja je pripadala tvome djedu Šaulu i uvijek ćeš moći jesti za mojim stolom.« Mefibošet se poklonio i rekao: »Ne vrijedim više od crknutog psa, a ti si ipak ljubazan prema meni.« Tada je kralj pozvao Sibu, slugu Šaulove obitelji. Rekao mu je: »Dao sam unuku tvoga gospodara sve što je pripadalo njegovoj obitelj. Ti, tvoji sinovi i sluge obrađivat ćete njegovu zemlju, sakupljati urod i hraniti ga. Mefibošet će uvijek imati mjesto za mojim stolom.« Siba je imao petnaestoricu sinova i dvadesetoricu slugu. A Siba je rekao kralju: »Gospodaru, učinit ću sve što zapovijedaš.« Tako je Mefibošet jeo za Davidovim stolom, kao bilo koji od kraljevih sinova. Mefibošet je imao sinčića Miku i svi su Sibini ljudi bili njegovi sluge. Živio je u Jeruzalemu. Hramao je na obje noge i svakog je dana jeo za kraljevim stolom.