Kraljevi 2 4:8-37

Jednog je dana Elizej otišao u Šunam. Ondje je živjela jedna imućna žena koja ga je pozvala kod sebe na obrok. I od tada, kad god je onuda prolazio, Elizej je odlazio jesti kod nje. Ta je žena rekla svome mužu: »Sigurna sam da je ovaj čovjek, koji često prolazi ovim putem, Božji sveti čovjek. Hajde da napravimo za njega malu sobu na krovu! Stavit ćemo u nju krevet, stol, stolicu i svjetiljku pa neka tu odsjeda kad god bude u prolazu.« Jednog je dana Elizej došao onamo, smjestio se u sobu i odmarao. Rekao je svom slugi Gehaziju: »Pozovi Šunamku!« On je pozove i ona stane pred Elizeja. A on je rekao svom slugi: »Reci joj: ‘Kad si se tako dobro pobrinula za nas, što možemo učiniti za tebe? Želiš li da se zauzmemo za tebe kod kralja ili zapovjednika vojske?’« Žena je odgovorila: »Sasvim mi je dobro ovdje, među svojim narodom.« Elizej upita Gehazija: »Što bismo ipak mogli učiniti za nju?« A Gehazi mu odgovori: »Znam da ona nema sina, a muž joj je već star.« Tada će Elizej: »Pozovi je!« Gehazi pozva ženu natrag, a ona stane na ulazu u prostoriju. »Dogodine u ovo vrijeme«, rekao joj je Elizej, »u naručju ćeš držati sina.« »Ne, gospodaru«, odgovori ona. »Božji čovječe, ne zavaravaj me!« No žena je zatrudnjela i rodila sina u isto vrijeme sljedeće godine, kao što joj je Elizej bio prorekao. Dječak je porastao. Jednog je dana otišao k svom ocu, koji je bio sa žeteocima. Zavapio je ocu: »Jao, moja glava! Moja glava!« A otac je rekao jednom slugi: »Odnesi ga k njegovoj majci.« Sluga ga je odnio majci. Dječak je do podneva sjedio u majčinom krilu, a onda je umro. Ona se popela i položila tijelo djeteta u krevet Božjeg čovjeka pa zatvorila vrata i izašla. Zatim je pozvala muža i rekla: »Pošalji mi jednog slugu i magarca. Brzo ću otići kod Božjeg čovjeka i vratiti se.« »Zašto danas ideš k njemu?« upitao je muž. »Nije mladi mjesec, a ni dan odmora.« »Ne brini se. Sve je u redu.« odgovorila je ona. Žena je osedlala magarca i rekla slugi: »Potjeraj magarca i ne usporavaj zbog mene, osim ako ti ne kažem.« Tako je stigla k Božjem čovjeku, na brdo Karmel. Kad ju je Božji čovjek vidio da dolazi, rekao je svom slugi Gehaziju: »Gledaj! Evo Šunamke! Potrči joj ususret i pitaj jesu li dobro ona, njezin muž i dijete.« Ona je odgovorila: »Svi smo dobro.« Kad je stigla do Božjeg čovjeka na vrhu brda, pala je pred njega i obgrlila mu noge. Gehazi je prišao da je odgurne, ali Božji je čovjek rekao: »Pusti je! Teško je potresena, a BOG je sakrio od mene što se dogodilo.« »Gospodaru, jesam li tražila sina od tebe?« upitala je žena. »Zar ti nisam rekla da me ne zavaravaš?« Elizej je rekao Gehaziju: »Spremi se, uzmi moj štap u ruku i žurno kreni u Šunam. Ako nekog sretneš, ne pozdravljaj, a ako netko pozdravi tebe, ne odzdravljaj. Položi moj štap preko dječakova lica.« No dječakova je majka rekla: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, bez tebe neću otići odavde.« I tako je Elizej ustao i krenuo za njom, a Gehazi je stigao prije njega i položio štap preko dječakovog lica. No dječak nije davao znakove života. Gehazi se vratio k Elizeju i rekao mu: »Dječak se nije probudio.« Kad je Elizej stigao u kuću, našao je dječaka kako leži mrtav na njegovom krevetu. Ušao je u sobu i zatvorio vrata za sobom te se pomolio BOGU. Popeo se na krevet i legao na dječaka — usta na usta, oči na oči, ruke na ruke. Kad se ispružio nad njim, dječakovo tijelo se zagrijalo. Elizej je tada ustao i ushodao se po sobi. Potom se ponovo ispružio nad dječakom, a dječak je kihnuo sedam puta i otvorio oči. Elizej je pozvao Gehazija i rekao mu: »Pozovi Šunamku!« I sluga ju je pozvao. Kad je žena došla, Elizej joj je rekao: »Uzmi svog sina.« A ona uđe, padne mu pred noge i pokloni se do zemlje. Zatim uzme sina i izađe.