Kraljevi 1 19:1-12

Ahab je ispričao Izabeli sve što je Ilija učinio i kako je mačem pobio sve Baalove proroke. Izabela je k Iliji poslala glasnika s porukom: »Neka me bogovi kazne ako već do sutra u ovo doba ne učinim s tvojim životom isto što si ti učinio s njihovim životima.« Ilija se uplašio i pobjegao da spasi svoj život. Stigao je u Beer Šebu, u Judi, i ondje ostavio svog slugu. Sâm je otišao na dan hoda u pustinju. Sjeo je pod jedan grm i molio za smrt. »Dosta mi je, BOŽE«, rekao je. »Uzmi mi život. Nisam ništa bolji od svojih predaka.« Zatim je legao i zaspao pod grmom. Tada mu je prišao anđeo i dotaknuo ga. Rekao je: »Ustani i jedi!« Ilija je pored glave ugledao svježe pečenu pogaču i vrč vode. Jeo je i pio pa ponovo zaspao. BOŽJI je anđeo došao i drugi put, dotaknuo ga i rekao: »Ustani i jedi jer je pred tobom dug put.« Ilija je ustao, jeo i pio pa mu se vratila snaga. Potom je hodao četrdeset dana i noći do Horeba, Božje planine. Ušao je u jednu spilju i ondje prenoćio. Čuo je BOŽJU riječ: »Što radiš ovdje, Ilija?« Odgovorio je: »Jako sam se trudio služiti tebi, BOGU Svevladaru. Izraelci su zaboravili tvoj savez, porušili tvoje žrtvenike i mačem pobili tvoje proroke. Samo sam ja ostao živ, a i mene sad žele ubiti.« BOG mu reče: »Izađi i stani na planinu pred BOGOM. Jer, BOG upravo prolazi.« Silan je vihor lomio planine i mrvio stijene pred BOGOM, ali BOG nije bio u vihoru. Nakon vihora bio je potres, ali BOG nije bio u potresu. Nakon potresa buknula je vatra, ali BOG nije bio u vatri. Poslije vatre, čuo se blagi, tihi šapat.