1. Kraljevima 19:1-12
1. Kraljevima 19:1-12 Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP)
Ahab je ispričao Izabeli sve što je Ilija učinio i kako je mačem pobio sve Baalove proroke. Izabela je k Iliji poslala glasnika s porukom: »Neka me bogovi kazne ako već do sutra u ovo doba ne učinim s tvojim životom isto što si ti učinio s njihovim životima.« Ilija se uplašio i pobjegao da spasi svoj život. Stigao je u Beer Šebu, u Judi, i ondje ostavio svog slugu. Sâm je otišao na dan hoda u pustinju. Sjeo je pod jedan grm i molio za smrt. »Dosta mi je, BOŽE«, rekao je. »Uzmi mi život. Nisam ništa bolji od svojih predaka.« Zatim je legao i zaspao pod grmom. Tada mu je prišao anđeo i dotaknuo ga. Rekao je: »Ustani i jedi!« Ilija je pored glave ugledao svježe pečenu pogaču i vrč vode. Jeo je i pio pa ponovo zaspao. BOŽJI je anđeo došao i drugi put, dotaknuo ga i rekao: »Ustani i jedi jer je pred tobom dug put.« Ilija je ustao, jeo i pio pa mu se vratila snaga. Potom je hodao četrdeset dana i noći do Horeba, Božje planine. Ušao je u jednu spilju i ondje prenoćio. Čuo je BOŽJU riječ: »Što radiš ovdje, Ilija?« Odgovorio je: »Jako sam se trudio služiti tebi, BOGU Svevladaru. Izraelci su zaboravili tvoj savez, porušili tvoje žrtvenike i mačem pobili tvoje proroke. Samo sam ja ostao živ, a i mene sad žele ubiti.« BOG mu reče: »Izađi i stani na planinu pred BOGOM. Jer, BOG upravo prolazi.« Silan je vihor lomio planine i mrvio stijene pred BOGOM, ali BOG nije bio u vihoru. Nakon vihora bio je potres, ali BOG nije bio u potresu. Nakon potresa buknula je vatra, ali BOG nije bio u vatri. Poslije vatre, čuo se blagi, tihi šapat.
1. Kraljevima 19:1-12 Biblija kralja Jakova (BKJ)
A Ahab je ispričao Jezabeli sve što je Ilija učinio te pored toga kako je mačem pogubio sve proroke. Tada je Jezabela poslala Iliji glasnika govoreći: “Tako neka mi bogovi učine i još više, ako sutra u ovo doba ne učinim tvoj život kao život jednog od njih!” I kad je on to vidio, ustao je i otišao radi svoga života. I došao je u Beeršebu, koja pripada Judi, pa je ondje ostavio slugu svojega. No on sâm je otišao jedan dan putovanja u pustinju pa kad je stigao sjeo je pod jedan klek. Tada je zatražio za sebe da umre te je rekao: “Dosta mi je! Sada, GOSPODE, uzmi moj život, jer ja nisam bolji od očeva svojih.” Zatim je legao i zaspao pod tim klekom. I gle, nato ga je anđeo dotaknuo i rekao mu: “Ustani i jedi.” Nato je on pogledao, i gle, pokraj glave njegove bila je pogača pečena na žaru i vrč vode. Zatim je jeo i pio pa ponovo legao. Ali je anđeo GOSPODNJI opet došao po drugi put te ga dotaknuo i rekao: “Ustani i jedi, zato što je put prevelik za tebe!” Ustao je, jeo i pio te je išao okrijepljen tom hranom četrdeset dana i četrdeset noći sve do Božje gore Horeba. Zatim je ušao u neku špilju i prenoćio ondje. I gle, riječ GOSPODNJA došla je k njemu, i on mu je rekao: “Što radiš ovdje, Ilija?” A on je odgovorio: “Bio sam jako ljubomoran za GOSPODA, Boga nad vojskama, jer su sinovi Izraelovi napustili tvoj savez, srušili tvoje žrtvenike i pogubili mačem tvoje proroke. A ja, i jedino ja sam ostao, a oni traže život moj da mi ga oduzmu.” Nato je rekao: “Izađi i stani na gori pred GOSPODOM.” I gle GOSPOD je prolazio, a pred GOSPODOM silan i snažan vjetar koji je parao gore i lomio stijene, ali GOSPOD nije bio u vjetru; a nakon vjetra bio je potres, ali GOSPOD nije bio u potresu. I nakon potresa bio je oganj, ali GOSPOD nije bio u ognju; a nakon ognja, tihi tanani glas.