Jovan 11
11
Isus ide u susret presudnim događajima u Jerusalimu
Lazareva smrt
1Jednom se Lazar iz mesta Vitanija razboleo. U tom mestu su živele i njegove sestre, Marija i Marta. 2Marija je bila ona žena koja je izlila mirisno ulje na Gospodove noge i obrisala ih svojom kosom. Lazar, koji je oboleo, bio je njen brat. 3One su Isusu poslale poruku: „Gospode, bolestan je onaj koga ti voliš.“
4Čuvši ovo, Isus je rekao: „Ova se bolest neće završiti smrću. To je radi Božije slave, da se kroz nju proslavi Sin Božiji.“ 5Isus je voleo Martu, njenu sestru i Lazara. 6Ipak, kada je čuo da je Lazar bolestan, ostao je u tom mestu još dva dana.
7Onda je rekao svojim učenicima: „Hajdemo opet u Judeju!“
8Učenici rekoše: „Učitelju, još nedavno su Jevreji hteli da te kamenuju, a ti opet hoćeš da ideš onamo?“
9Isus odgovori: „Nema li dan dvanaest časova? Ko hoda danju, taj se ne spotiče, jer vidi svetlost koja obasjava svet. 10Ko hoda noću, taj se spotiče, jer nema svetlosti u njemu.“
11Rekavši ovo, Isus je dodao: „Naš prijatelj Lazar je zaspao, ali ja ću otići da ga probudim.“
12Učenici rekoše na to: „Gospode, ako je zaspao, oporaviće se.“ 13U stvari, Isus je govorio o njegovoj smrti, a oni su mislili da on govori o običnom snu.
14Onda im je Isus otvoreno rekao: „Lazar je umro, 15i zbog vas se radujem što nisam bio tamo, da biste vi mogli da verujete. Ali, hajdemo k njemu!“
16Toma, zvani „Blizanac“, reče ostalim učenicima: „Hajdemo i mi da umremo sa njim!“
Isus – vaskrsenje i život
17Kad je Isus došao tamo, saznao je da je Lazar već četiri dana u grobu. 18Pošto je Vitanija bila oko petnaest stadija#11,18 Oko 3 km. udaljena od Jerusalima, 19mnogi Jevreji su došli k Marti i Mariji da ih uteše za bratom. 20Kada je Marta čula da Isus dolazi, pošla mu je u susret, dok je Marija ostala kući.
21Marta reče Isusu: „Gospode, da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro. 22Ipak, sada znam da će ti Bog dati što god zatražiš od njega.“
23Isus joj reče: „Vaskrsnuće tvoj brat.“
24Marta mu odgovori: „Znam da će vaskrsnuti u Poslednji dan.“
25Isus joj odgovori: „Ja sam vaskrsenje i život. Ko veruje u mene, živeće ako i umre. 26I ko god živi i veruje u mene, neće doveka umreti. Veruješ li u to?“
27Ona odgovori: „Da, Gospode, verujem da si ti Hristos, Sin Božiji, koji treba da dođe na svet.“
28Rekavši ovo, otišla je, pozvala u stranu svoju sestru Mariju i rekla joj: „Učitelj je ovde i zove te.“ 29Kada je Marija to čula, brzo je ustala i otišla k njemu. 30Isus još nije bio ušao u selo, nego je ostao na mestu na kome ga je Marta susrela. 31A Jevreji koji su bili sa Marijom u kući i tešili je, kada su videli da je u žurbi ustala i izašla, pođu za njom, misleći da ide na grob da plače.
32Marija je onda došla do mesta gde je bio Isus. Kada ga je videla, pala je ničice pred njega i rekla mu: „Gospode, da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro!“
33Videvši Mariju i Jevreje koji su došli za njom kako plaču, Isus se silno potrese i uzbudi. 34Onda ih je upitao: „Gde ste ga položili?“
Oni mu rekoše: „Gospode, dođi da vidiš.“
35Isusu navreše suze.
36Jevreji rekoše: „Eto, koliko ga je voleo!“
37Ali neki od njih rekoše: „Zar on, koji je vratio vid slepome, nije mogao da učini da Lazar ne umre?“
Isus podiže Lazara iz mrtvih
38Tada je Isus, iznova potresen, otišao na grob. To je bila pećina na čijem ulazu je bio navaljen kamen. 39Isus reče: „Odgurnite taj kamen!“
Reče mu Marta, pokojnikova sestra: „Gospode, već zaudara, jer je već četvrti dan u grobu!“
40Isus joj na to reče: „Zar ti nisam rekao da ćeš videti slavu Božiju ako veruješ?“
41Odgurnuli su kamen. Isus je onda podigao pogled gore i rekao: „Oče, hvala ti što si me uslišio. 42Ja znam da me ti uvek uslišavaš, ali to sam rekao zbog ovog naroda ovde, da bi poverovali da si me poslao.“
43Nakon što je ovo rekao, Isus snažno povika: „Lazare, izađi napolje!“ 44Mrtvac izađe. Ruke i noge su mu bile uvijene u pogrebne povoje, a lice obmotano ubrusom.
Isus im reče: „Razmotajte ga i pustite da ide!“
Zavera protiv Isusa
45Tada su mnogi Jevreji, koji su došli kod Marije i videli šta je Isus učinio, poverovali u njega. 46Međutim, neki od njih su otišli k farisejima i rekli im šta je Isus učinio. 47Tada su vodeći sveštenici i fariseji sazvali Veliko veće i rekli:
„Šta da radimo? Ovaj čovek čini mnoge znake! 48Ako ga pustimo da nastavi ovako, svi će poverovati u njega. Tada će doći Rimljani i uništiti nam hram, a narod pobiti.“
49Jedan od njih, Kajafa, koji je te godine bio Prvosveštenik, reče im: „Ništa vi ne znate! 50Zar ne shvatate da je za vas bolje da jedan čovek umre za narod, nego da sav narod izgine?“
51Međutim, on to nije rekao sam od sebe. Pošto je bio Prvosveštenik za tu godinu, on je prorekao da Isus mora da umre za judejski narod, 52i ne samo za taj narod, nego i za druge narode, kako bi svu rasejanu decu Božiju okupio u jedno. 53Stoga su tog dana odlučili da ga ubiju.
54Zato se Isus nije više javno pojavljivao među Jevrejima, nego je otišao odatle u kraj blizu pustinje, u grad koji se zove Jefrem. Tamo je boravio sa učenicima.
55Bližio se judejski praznik Pasha, pa su mnogi ljudi iz svojih krajeva došli u Jerusalim, da bi se podvrgli obredu očišćenja pre Pashe. 56Tada su tražili Isusa i, stojeći u hramu, govorili jedni drugima: „Šta mislite? Hoće li doći na praznik?“ 57Naime, vodeći sveštenici i fariseji su izdali naredbu da ko god dozna gde je Isus, dojavi da ga uhvate.
Trenutno odabrano:
Jovan 11: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li svoje istaknute stihove spremiti na sve svoje uređaje? Prijavi se ili registriraj
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
