Rimljanima 8:18-30

Jer smatram da patnje sadašnjega vremena nisu vrijedne usporedbe sa slavom koja će se otkriti u nama. Jer stvorenje napetim iščekivanjem očekuje objavljenje sinova Božjih. Jer je stvorenje podređeno ispraznosti, ne svojevoljno, nego radi onoga koji ga je podredio, u nadi da će se i samo stvorenje osloboditi od ropstva raspadljivosti na slavnu slobodu djece Božje. Jer znamo da sve stvorenje uzdiše i zajedno trpi porođajne muke sve do sada. Ali ne samo ono, nego i mi sami koji imamo prvine Duha, i mi sami u sebi uzdišemo iščekujući posinjenje, to jest otkupljenje svojega tijela. Jer nadom smo spašeni. A nada koja se vidi nije nada, jer što tko vidi, čemu će se i nadati? Ali ako se nadamo onomu što ne vidimo, strpljivo to očekujemo. A isto tako i Duh pomaže u našim slabostima, jer ne znamo što trebamo moliti onako kako treba, ali sâm Duh posreduje za nas neizrecivim uzdisajima. A onaj koji istražuje srca zna što je misao Duha, jer po volji Božjoj posreduje za svete. I znamo da onima koji ljube Boga sve surađuje na dobro; onima koji su pozvani po njegovom naumu. Jer koje je predvidio, one je i predodredio da budu suobličeni liku njegova Sina, da on bude prvorođenac među mnogom braćom. A koje je predodredio, one je i pozvao; koje je pozvao, one je i opravdao; a koje je opravdao, one je i proslavio.