Psalmi 88:1-18

GOSPODE, Bože spasenja moga, danju i noću pred tobom sam vapio. Neka molitva moja pred tebe stigne, prikloni uho svoje vapaju mome! Jer duša je moja puna nevolja, i život mi se bliži grobu. Pribrojen sam onima koji u jamu silaze; ja sam kao čovjek koji nema snage; slobodan među mrtvima, poput ubijenih koji leže u grobu, kojih se više ne sjećaš i koji su od ruke tvoje odsječeni. Položio si me u jamu najdublju, u tamu, u dubine. Gnjev tvoj na meni leži, i pritisnuo si me svim valovima svojim. Sela. Uklonio si od mene poznanike moje, učinio si me da im gnjusobom budem; zatvoren sam i ne mogu izaći. Oko moje žaluje zbog tjeskobe; GOSPODE, prizivao sam te svakodnevno, pružao sam ruke svoje k tebi. Hoćeš li mrtvima čudesa pokazivati? Hoće li mrtvi ustati i tebe hvaliti? Sela. Hoće li se blagost tvoja objavljivati u grobu, ili vjernost tvoja u propasti? Hoće li se čudesa tvoja raspoznavati u tami, i pravednost tvoja u zemlji zaborava? Ali ja sam, GOSPODE, k tebi vapio, i ujutro će te molitva moja presresti. GOSPODE, zašto odbacuješ dušu moju? Zašto skrivaš lice svoje od mene? Izmučen sam i spremam se umrijeti od mladosti svoje; dok podnosim strahote tvoje zbunjen sam. Žestina gnjeva tvoga preko mene prelazi, tvoje su me grozote dokončale. Okružuju me svakodnevno kao voda, opkoljavaju me zajedno. Voljenog i prijatelja uklonio si od mene, i poznanike moje u tamu.

Besplatni planovi za čitanje i nadahnuti sadržaji povezani s temom Psalmi 88:1-18