Jona 2
2
Jonina molitva
1Tada se Jona pomolio GOSPODU, Bogu svojemu iz riblje utrobe.
2I rekao je: “Zbog nevolje svoje zavapio sam GOSPODU, i on me je čuo; iz utrobe pakla sam zavapio, i ti si mi čuo glas.
3Jer si me ti bacio u dubine usred mora, i poplave su me preplavile. Svi valovi tvoji i bujice tvoje prešle su preko mene.
4Tada sam ja rekao: ‘Odbačen sam ispred očiju tvojih; ali ipak ću ponovo gledati k svetom Hramu tvojem.’
5Vode su me čak i do duše okružile, bezdan me je opkolio. Korov mi je glavu omotao.
6Sišao sam do podnožja planina. Zemlja sa zasunima svojim bila je oko mene zauvijek. Ipak si ti uzdigao život moj iz pokvarenosti, GOSPODE, Bože moj.
7Kad je duša moja klonula u meni, sjetio sam se GOSPODA, i molitva je moja k tebi došla, k svetom Hramu tvojemu.
8Oni koji obdržavaju lažne ispraznosti milosrđe svoje napuštaju.
9No ja ću ti žrtvovati glasom zahvalnim, ispunit ću ono što sam zavjetovao. Spasenje je od GOSPODA.”
10Tada je GOSPOD progovorio ribi i ona je izbljuvala Jonu na kopno.
Trenutno odabrano:
Jona 2: BKJ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li svoje istaknute stihove spremiti na sve svoje uređaje? Prijavi se ili registriraj
Copyright © 2011, UDRUGA STABLO ŽIVOTA