Job 19
19
Job odgovara
1Tada je Job progovorio i rekao:
2“Dokle ćete dušu moju mučiti i riječima me razdirati?
3Ovo je već deseti put da ste me pogrdili; zar vas nije stid što preda mnom činite čudake od sebe.
4I ako sam zaista pogriješio, moja pogreška na meni ostaje.
5Ako biste doista uzveličali sebe protiv mene i dokazali protiv mene sramotu moju,
6sada znajte da me je Bog oborio i svojom me mrežom obavio.
7Gle, vičem zbog krivde, ali nitko me ne čuje; vičem glasno, ali osude nema.
8Zagradio mi je put da ne mogu proći i na staze moje tamu postavio.
9Slavu je moju sa mene skinuo i s glave moje krunu je uzeo.
10Sa svih strana uništio me je, i nestajem; i nadu mi je kao stablo iščupao.
11I raspalio je gnjev svoj na mene i ubraja me kao jednog od neprijatelja svojih.
12Čete su njegove stigle zajedno, i podigle su put svoj protiv mene, te se utaborile oko šatora mojega.
13Udaljio je braću moju daleko od mene i poznanici su se moji otuđili od mene.
14Nestalo je rođaka mojih i bliski su me prijatelji moji zaboravili.
15Oni koji stanuju u domu mome i sluškinje moje drže me kao tuđinca; stranac sam u njihovim očima.
16Zvao sam slugu svoga, a on mi nije dao odgovora; ustima sam ga svojim zaklinjao.
17Dah je moj postao stran ženi mojoj, premda sam se zaklinjao radi sinova svoga vlastitog tijela.
18Da, i mladi su me prezreli; ustao sam, a oni su protiv mene govorili.
19Svi moji bliski prijatelji gnušaju se mene i oni koje volim protiv mene su se okrenuli.
20Kosti mi se lijepe za kožu moju i tijelo moje, i preživljavam s kožom oko zuba svojih.
21Smilujte mi se, smilujte mi se, vi prijatelji moji, jer me je ruka Božja dotakla.
22Zašto me progonite kao Bog, i zar se niste nasitili mesa moga?
23O, da bi se riječi moje zapisale! O da bi se u knjigu urezale;
24da bi se željeznom pisaljkom i olovom u stijenu urezale!
25Jer znam da moj otkupitelj živi i da će u narednim danima nad zemljom ustati.
26I premda nakon što mi kožu ovog tijela crvi unište, ipak ću u tijelu svome Boga vidjeti.
27Njega ću ja gledati za sebe, i oči moje vidjet će, a ne druge: premda su se bubrezi moji u meni iscrpili.
28No trebate reći: ‘Zašto ga progonimo pošto se korijen slučaja nalazi u meni?’
29Od mača se bojte: jer gnjev donosi kazne mačem da biste spoznali da ima suda!”
Trenutno odabrano:
Job 19: BKJ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li svoje istaknute stihove spremiti na sve svoje uređaje? Prijavi se ili registriraj
Copyright © 2011, UDRUGA STABLO ŽIVOTA