Postanak 32
32
Jakov se boji Ezava
1A Jakov je otišao putem svojim. Zatim su ga sreli anđeli Božji.
2A kad ih je Jakov opazio, rekao je: “Ovo je vojska Božja!” Onda je ono mjesto prozvao imenom Mahanaim.
3Zatim je Jakov poslao pred sobom glasnike bratu svom Ezavu u pokrajinu Seir, u zemlju Edomsku,
4te im zapovjedio, govoreći: “Ovako recite gospodaru mome Ezavu: ‘Sluga tvoj Jakov govori tako: Boravio sam kod Labana i ostao sam tamo sve dosada;
5a imam goveda i magaraca i stada, te sluge i sluškinje. Tako sam poslao da poruče gospodaru mome, da bih mogao naći milost u očima tvojim.’ ”
6Zatim su se glasnici vratili Jakovu, govoreći: “Došli smo k bratu tvom Ezavu, a i on ide u susret tebi i s njim četiri stotine ljudi.”
7Tada se Jakov silno uplašio i uznemirio; onda je razdvojio ljude što su bili s njim i stada i goveda i deve, na dvije čete
8te rekao: “Ako Ezav krene na jednu četu i potuče je, onda će druga četa što je ostala pobjeći.”
9Onda je Jakov rekao: “O Bože oca moga Abrahama i Bože oca moga Izaka! GOSPODE, koji si mi rekao: ‘Vrati se zemlji svojoj i rodu svome, i ja ću s tobom dobro postupati!’
10Nisam dostojan ni najmanje od svega milosrđa i svih istina koje si pokazivao svome slugi; jer sam sa štapom svojim prešao Jordan ovaj, a sada sam postajem dvije čete.
11Izbavi me, molim te, iz ruke brata moga, iz ruke Ezavove, jer ga se bojim, da ne bi došao i udario me i majku s djecom;
12a ti si rekao: ‘Ja ću ti zasigurno dobro činiti i sjeme tvoje umnožiti kao pijeska morskog što se od mnoštva ne može izbrojiti.’ ”
13I ondje je prenoćio tu istu noć; onda je, od onog što mu je bilo pri ruci, uzeo dar za brata svog Ezava:
14dvjesto koza i dvadeset jaraca, dvjesto ovaca i dvadeset ovnova;
15trideset deva dojilica s mladunčadi njihovim, četrdeset krava i deset junaca, dvadeset magarica i deset magarčića.
16Zatim ih je predao u ruku slugama svojim, svako stado zasebno, te rekao slugama svojim: “Prođite prije mene i napravite prostor između stada i stada!”
17A prvom je zapovjedio govoreći: “Kada te sretne brat moj Ezav i upita te, govoreći: ‘Čiji si ti i kuda ideš, i čije je ovo pred tobom?’,
18tada mu odgovori: ‘Oni su sluge tvoga Jakova; to je dar poslan gospodaru svome Ezavu; a, evo, i on je za nama.’ ”
19A tako je zapovjedio drugom i trećem, i svima koji su išli za stadima, govoreći: “Na ovaj način kažite Ezavu kad ga nađete.
20I još recite: ‘Evo sluge tvog Jakova za nama.’ Jer je rekao: “Umirit ću ga darom koji ide preda mnom, a poslije toga ću mu vidjeti lice; možda će primiti od mene.”
21Tako je dar otišao pred njim, a on je prenoćio onu noć u taboru.
Jakov se hrva s Bogom
22Onda je one noći ustao i uzeo obje žene svoje i obje sluškinje svoje i jedanaest sinova svojih, te prešao preko gazova Jaboka,
23pa ih je poveo i preveo preko potoka; zatim je prenio preko što je imao.
24Tako je Jakov ostao sâm; i ondje se jedan čovjek hrvao s njim do svanuća dana.
25A kad je vidio da ga nije nadvladao, dotaknuo mu je čašicu na bedru, te se bedrena čašica Jakovljeva iščašila dok se s njim hrvao.
26Zatim mu je rekao: “Pusti me, jer dan sviće!” A on mu je odgovorio: “Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.”
27Onda ga je upitao: “Kako ti je ime?” A on je odgovorio: “Jakov.”
28Tada je rekao: “Nećeš se više zvati Jakov, nego Izrael, jer si se kao knez nadjačavao s Bogom i s ljudima, i nadvladao si.”
29Nato ga je Jakov zamolio i rekao: “Molim te, reci mi ime svoje!” A on je odgovorio: “Zašto me pitaš za ime moje?” I ondje ga je blagoslovio.
30A mjestu onome Jakov je nadjenuo ime Penuel: “Jer sam vidio Boga licem u lice, i život mi je pošteđen.”
31I kako je prošao Penuel, sunce se nad njim uzdiglo; a na bedro svoje je hramao.
32Zbog toga sinovi Izraelovi do dana današnjega ne jedu tetivu koja se stegnula, što je na bedrenoj čašici, zato što je on dotaknuo Jakovljevo bedro po tetivi koja se stegnula.
Trenutno odabrano:
Postanak 32: BKJ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li svoje istaknute stihove spremiti na sve svoje uređaje? Prijavi se ili registriraj
Copyright © 2011, UDRUGA STABLO ŽIVOTA