Postanak 24
24
Izak i Rebeka
1I Abraham je bio star, u odmakloj dobi; a GOSPOD je blagoslivljao Abrahama u svemu.
2Zatim je Abraham rekao najstarijem slugi svome, u kući svojoj, koji je upravljao nad svime što je posjedovao: “Molim te, stavi ruku svoju pod bedro moje,
3i ja ću te obvezati da se zakuneš GOSPODOM, Bogom neba i Bogom zemlje, da sinu mome nećeš dovesti ženu od kćeri Kanaanaca, među kojima prebivam,
4nego ćeš otići u zemlju moju i k rodu mome i dovesti ženu sinu mome Izaku.
5A sluga mu je rekao: “Možda žena neće pristati za mnom poći u zemlju ovu; trebam li odvesti sina tvoga natrag u zemlju iz koje si izašao?”
6Nato mu je Abraham rekao: “Pazi da tamo natrag ne vodiš sina moga!
7GOSPOD, Bog neba, koji me izveo iz kuće oca moga i iz zemlje roda moga i koji mi je govorio te mi se zakleo, govoreći: ‘Sjemenu ću tvome dati zemlju ovu’, pred tobom će anđela svoga poslati, te ćeš odande dovesti ženu sinu mome.
8A ako žena ne pristane za tobom poći, onda ćeš ti biti čist od ove zakletve moje; ali sina moga tamo natrag ne vodi!”
9Onda je sluga stavio ruku svoju pod bedro Abrahamu, gospodaru svome, pa mu se zakleo u vezi toga.
10Zatim je sluga izabrao deset deva između deva gospodara svoga, pa se uputio, jer su sva dobra gospodara njegova bila u ruci njegovoj; onda se podigao i pošao u Mezopotamiju, k gradu Nahorovu.
11I pustio je deve izvan grada da poliježu pokraj zdenca s vodom, u predvečerje u vrijeme kad žene izlaze zagrabiti vodu.
12Tada je rekao: “O, GOSPODE, Bože gospodara moga Abrahama, molim te, udijeli mi uspjeh danas i gospodaru mome Abrahamu iskaži dobrotu!
13Evo, stojim pokraj zdenca s vodom, a kćeri ljudi iz grada izlaze zagrabiti vodu;
14i neka se dogodi da djevojka kojoj ću reći, ‘Molim te, pruži vrč svoj da se napijem,’ a ona odgovori: ‘Pij! I deve ću ti napojiti’, neka bude ona koju si odredio za slugu svoga Izaka; i ja ću po tome znati da si iskazao dobrotu gospodaru mome.”
15I dogodilo se: prije nego je prestao govoriti, gle, došla je Rebeka s vrčem svojim na ramenu svom; ona je bila rođena od Betuela, sina Milke, žene Nahora, brata Abrahamova.
16A djevojka je bila jako privlačnog izgleda, djevica; nijedan muškarac je nije upoznao. Tako je ona sišla k zdencu, napunila vrč svoj, i došla gore.
17Tada joj je sluga potrčao u susret i rekao: “Molim te, dopusti mi piti malo vode iz vrča tvoga!”
18A ona je rekla: “Pij, gospodine moj!” I brzo je spustila vrč na ruku svoju, pa mu dala piti.
19A kad mu je prestala davati piti, rekla je: “I devama ću tvojim zagrabiti vodu sve dok se ne napoje.”
20I žurno je izlila vrč svoj u pojilo, pa opet otrčala k zdencu da zagrabi vodu; tako je zagrabila za sve deve njegove.
21A čovjek je, diveći joj se, ostao smiren kako bi doznao je li GOSPOD putovanje njegovo učinio uspješnim ili nije.
22I dogodilo se, kad su deve prestale piti, da je čovjek uzeo zlatnu naušnicu, tešku pola šekela, i dvije zlatne narukvice za ruke njene, teške deset šekela,
23i rekao: “Molim te, reci mi: čija si kći? Ima li kuća oca tvoga mjesta za nas da prenoćimo?”
24A ona mu je odgovorila: “Ja sam kći Betuela, sina Milke, koga je ona rodila Nahoru.”
25Još mu je rekla: “Imamo dovoljno slame i krme, i mjesta za prenoćište.”
26Nato je čovjek pognuo glavu svoju te iskazao štovanje GOSPODU,
27i rekao: “Blagoslovljen neka bude GOSPOD, Bog gospodara moga Abrahama, koji nije ostavio bez milosrđa svoga i istine svoje gospodara moga! Pošto sam bio na putu GOSPOD me je vodio u kuću brata gospodara moga.”
28Uto je djevojka otrčala i sve ovo ispričala u domu majke svoje.
29A Rebeka je imala brata, a ime mu je bilo Laban. I Laban je otrčao van k čovjeku kod zdenca.
30I dogodilo se, kad je opazio naušnicu i narukvice na rukama sestre svoje, te je čuo riječi sestre svoje Rebeke kako kaže: “Ovako mi je čovjek govorio”, otišao je do čovjeka i, gle, on je stajao pokraj deva na zdencu.
31Onda je rekao: “Uđi, ti blagoslovljen od GOSPODA! Zbog čega stojiš vani? Jer ja sam pripremio kuću i mjesto za deve.”
32Tako je čovjek ušao u kuću; a on mu je rastovario deve te dao slamu i krmu za deve, i vodu njemu da opere svoje noge i da operu noge ljudi što su bili s njim.
33Zatim je pred njega stavljeno jelo da jede; ali je on rekao: “Neću jesti sve dok ne ispripovjedim svoj nalog.” A on mu je odgovorio: “Pripovijedaj!”
34I on je rekao: “Ja sam sluga Abrahamov.
35A GOSPOD je silno blagoslovio gospodara moga, te je postao velik; a darovao mu je stada i krda, i srebra i zlata, i sluga i sluškinja, i deva i magaraca.
36A Sara, žena gospodara moga, rodila je gospodaru mome sina kad je ostarjela, i on mu je dao sve što posjeduje.
37Zatim me je gospodar moj obvezao zakletvom govoreći: “Nemoj sinu mome uzeti za ženu od kćeri Kanaanaca u čijoj zemlji prebivam,
38nego idi k domu oca moga i k rodu mome, te dobavi ženu sinu mome.
39A ja sam rekao gospodaru svome: ‘Možda žena neće poći za mnom.’
40Nato mi je on odgovorio: ‘GOSPOD, pred kojim hodim, poslat će anđela svog s tobom da put tvoj uspije, pa ćeš sinu mome dobaviti ženu od roda moga i od doma oca moga.
41Tada ćeš biti čist od zakletve moje: kad dođeš k rodu mome, pa ako ti je ne daju, ti ćeš biti čist od zakletve moje.’
42I ja sam danas došao na zdenac i rekao: ‘O, GOSPODE, Bože gospodara moga Abrahama, ako bi sada učinio da uspije put moj kojim idem,
43evo, stojim kraj zdenca s vodom, i dogodit će se da kad djevica izađe zagrabiti vodu i ja joj kažem: Molim te, daj mi piti malo vode iz vrča tvoga!
44a ona mi odgovori: Pij i ti, pa ću i devama tvojim zagrabiti, neka ona bude žena koju je GOSPOD odredio sinu gospodara moga.’
45Ali prije nego sam završio govor u srcu svome, gle, Rebeka je došla s vrčem svojim na ramenu svom; onda je sišla k zdencu i zagrabila vodu, a ja sam joj rekao: ‘Molim te, daj mi piti!’
46I žurno je spustila vrč svoj sa svojih ramena i odgovorila: ‘Pij! A napojit ću i deve tvoje.’ Tako sam ja pio, a ona je napojila i deve.
47Zatim sam je upitao i rekao: ‘Čija si kći?’ A ona je odgovorila: ‘Kći Betuela, sina Nahorova, koga mu je Milka rodila.’ Tada sam stavio naušnice na lice njezino, a narukvice na ruke njene,
48pa sam pognuo glavu svoju i iskazao štovanje GOSPODU, te blagoslovio GOSPODA, Boga gospodara moga Abrahama, koji me je vodio pravim putem da dobavim kćer brata gospodara moga za sina njegova.
49A sada, ako ćete postupiti ljubazno i iskreno s gospodarom mojim, recite mi; ako li ne, recite mi, da se mogu okrenuti nadesno ili nalijevo.
50Tada su Laban i Betuel odgovorili i rekli: “Ovo proizlazi od GOSPODA; mi ti ne možemo reći ni loše ni dobro.
51Evo, Rebeka je pred tobom: uzmi je i pođi, pa neka bude žena sinu gospodara tvoga, kako je GOSPOD rekao.”
52I dogodilo se, kad je sluga Abrahamov čuo riječi njihove, da je iskazao štovanje GOSPODU poklonivši se do zemlje.
53Tada je sluga iznio srebrni nakit i zlatni nakit, i odjeću, te ih darovao Rebeki; i dao je dragocjenosti i bratu njenom i majci njenoj.
54Zatim su jeli i pili, on i ljudi koji su bili s njim, pa su ostali cijelu noć. A ujutro su ustali te je on rekao: “Pošaljite me gospodaru mome.”
55Nato su brat njen i majka njena rekli: “Neka djevojka ostane s nama nekoliko dana, najmanje deset; poslije toga neka ode.”
56A on im je rekao: “Ne zadržavajte me, pošto je GOSPOD dao uspjeha putu mome; pošaljite me da mogu otići gospodaru svome!”
57A oni su odgovorili: “Pozovimo djevojku i raspitajmo se za njezinu izjavu!”
58Uto su dozvali Rebeku i pitali je: “Hoćeš li poći s ovim čovjekom? A ona je odgovorila: “Hoću.”
59Tako su poslali sestru svoju Rebeku i njenu dadilju, te slugu Abrahamovog i ljude njegove;
60te blagoslovili Rebeku i rekli joj: “Sestro naša, budi majka mnogim tisućama milijuna, i neka sjeme tvoje ovlada vratima onih koji ga mrze.”
61Zatim su Rebeka i sluškinje njene ustale i zajahale deve te slijedile čovjeka. Tako je sluga uzeo Rebeku i otišao.
62Tada se Izak vratio od zdenca Lahajroja, jer je prebivao u južnom kraju.
63A predvečer je Izak izašao u polje promišljati; onda je podigao oči svoje i pogledao, i gle, deve su dolazile.
64Uto je Rebeka podigla oči svoje i, kad je ugledala Izaka, sišla je s deve,
65jer je upitala slugu: “Tko je taj čovjek što poljem hoda nama u susret?” A sluga je odgovorio: “To je gospodar moj.” Stoga je ona uzela veo i pokrila se.
66Onda je sluga ispripovjedio Izaku sve što je učinio.
67Zatim ju je Izak uveo u šator majke svoje Sare; onda je uzeo Rebeku pa je postala ženom njegovom; i zavolio ju je. Tako se Izak utješio nakon smrti majke svoje.
Trenutno odabrano:
Postanak 24: BKJ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li svoje istaknute stihove spremiti na sve svoje uređaje? Prijavi se ili registriraj
Copyright © 2011, UDRUGA STABLO ŽIVOTA