2. Samuelova 15
15
Abšalomova urota
1I dogodilo se nakon toga, da je Abšalom pribavio sebi bojna kola i konje i pedeset ljudi da trče pred njim.
2I Abšalom je ustajao rano i stao bi pokraj puta koja vode do gradskih vrata; i bilo je to tako da kad bi neki čovjek koji je imao neku parnicu išao kralju po presudu, da bi ga onda Abšalom dozvao k sebi i rekao: “Iz kojega si ti grada?” A on je rekao: “Tvoj je sluga iz jednog od plemena Izraelovih”.
3Nato bi mu Abšalom rekao: “Vidiš, tvoj je slučaj dobar i ispravan, ali nema nikoga opunomoćenog od kralja da bi te saslušao.”
4Abšalom bi još rekao: “Ah, da bi se mene postavilo za suca u zemlji pa da bi svaki čovjek koji ima kakvu parnicu ili spor mogao doći k meni i ja bih mu pribavio pravdu!”
5A bilo je to tako da kad bi mu se netko približio da mu se pokloni, on bi pružio ruku svoju i privukao ga k sebi te ga poljubio.
6I na taj način Abšalom je postupao prema svemu Izraelu koji je dolazio kralju po presudu. Tako je Abšalom krao srca ljudi iz Izraela.
7I dogodilo se nakon četrdeset godina, da je Abšalom rekao kralju: “Molim te, dopusti mi da odem u Hebron i da izvršim svoj zavjet kojim sam se zavjetovao GOSPODU.
8Jer se sluga tvoj zavjetom zavjetovao dok je boravio u Gešuru u Siriji, govoreći: ‘Ako me GOSPOD zaista dovede natrag u Jeruzalem, tada ću služiti GOSPODU.’ ”
9Nato mu je kralj rekao: “Idi u miru!” Tada je on ustao i otišao u Hebron.
10No Abšalom je poslao uhode po svim plemenima Izraelovim govoreći: “Čim začujete zvuk trube, tada recite: ‘Abšalom kraljuje u Hebronu.’ ”
11A s Abšalomom je otišlo dvije stotine ljudi iz Jeruzalema, koji su bili pozvani; i otišli su oni u svojoj zaostalosti i nisu ništa shvaćali.
12A Abšalom je poslao i po Ahitofela Gilonita, Davidova savjetnika, iz njegova grada, baš iz Gila, dok je on prinosio žrtve. A urota je bila jaka jer se narod koji je bio uz Abšaloma stalno povećavao.
David bježi iz Jeruzalema
13Tada je k Davidu stigao glasnik govoreći: “Srca ljudi iz Izraela su uz Abšaloma.”
14Nato je David rekao svim svojim slugama koji su bili s njim u Jeruzalemu: “Ustanite pa da pobjegnemo! Jer inače nećemo pobjeći od Abšaloma. Požurite se otići, da nas odjednom ne sustigne te ne svali na nas zlo i ne potuče grad oštricom mača!”
15Nato su kraljeve sluge rekle kralju: “Evo, sluge tvoje su spremne učiniti što god odredi naš gospodar kralj!”
16I kralj je izašao i svi njegovi dvorani za njim. A kralj je ostavio deset žena koje su bile inoče da čuvaju dvor.
17I kralj je otišao i sav narod za njim te su se zadržali na nekom mjestu koje je bilo podalje.
18I sve sluge njegove prošle su pokraj njega; i svi Kerećani i svi Pelećani i svi Gitijci, šest stotina ljudi koji su pošli za njim iz Gata, prošli su pred kraljem.
19Tada je kralj rekao Itaju Gitijcu: “Zašto i ti ideš s nama? Vrati se u svoje mjesto i ostani kod kralja! Jer si ti tuđinac pa i prognanik.
20Pošto si došao tek jučer, zar da te ja danas vodim gore i dolje s nama? Budući da ja idem gdje mogu, vrati se i odvedi svoju braću natrag; neka milosrđe i istina budu s tobom!”
21Ali je Itaj odgovorio kralju i rekao: “Tako mi života GOSPODNJEG i tako mi života moga gospodara kralja, zasigurno na kojem god mjestu bude moj gospodar kralj, bilo u smrti ili u životu, baš ondje će biti i tvoj sluga!”
22Nato je David rekao Itaju: “Idi i prođi!” I Itaj Gitijac je prošao i svi ljudi njegovi i svi maleni njegovi koji su bili s njim.
23I sva je zemlja plakala jakim glasom i sav je narod prošao. Zatim je i kralj prošao potok Kidron pa je i sav narod prošao prema putu u pustinju.
24I evo, i Zadok i svi Leviti bili s njim te su nosili Kovčeg saveza Božjega. I oni su spustili Kovčeg Božji, a Abijatar je uzašao sve dok sav narod nije prestao prelaziti iz grada.
25Tada je kralj rekao Zadoku: “Odnesi natrag u grad Kovčeg Božji. Ako nađem naklonost u očima GOSPODNJIM, on će me dovesti natrag i pokazati mi i njega i njegovo obitavalište.
26A ako kaže ovako: ‘Ne sviđaš mi se’, evo me, neka učini sa mnom što se njemu čini dobro!”
27Još je kralj rekao svećeniku Zadoku: “Nisi li ti vidovnjak? Vratite se u grad u miru, vi i vaša dva sina s vama; tvoj sin Ahimaaz i Abijatarov sin Jonatan.
28Gledajte, ja ću se zadržati na ravnici pustinje sve dok od vas ne dođe riječ da mi to potvrdi.”
29Stoga su Zadok i Abijatar odnijeli Kovčeg Božji natrag u Jeruzalem pa su se ondje zadržali.
30A David se uspinjao po usponu na Maslinsku goru te je plakao dok se uspinjao i glava mu je bila pokrivena i išao je bosonog; i iz svega naroda koji je bio s njim svatko je pokrio glavu svoju te su se uspinjali i plakali dok su se uspinjali.
31Tada je netko rekao Davidu govoreći: “Ahitofel je među urotnicima s Abšalomom.” Nato je David rekao: “GOSPODE, molim te, preokreni Ahitofelov savjet u ludost!”
32I dogodilo se, kad je David došao na vrh gore, gdje je Bogu iskazivao štovanje, da mu je, gle, došao u susret Hušaj Arhijac razdrtog ogrtača i glave posute zemljom.
33Njemu je David rekao: “Ako prijeđeš sa mnom, onda ćeš mi biti na teret.
34No ako se vratiš u grad i kažeš Abšalomu: ‘Kralju, ja ću biti tvoj sluga, kao što sam ja dosada bio sluga tvoga oca, tako ću sada biti i tvoj sluga’, onda ćeš moći za mene osujetiti Ahitofelov savjet.
35Neće li ondje s tobom biti svećenici Zadok i Abijatar? Stoga će biti tako, da ono što budeš čuo iz kraljevog dvora, trebaš to reći svećenicima Zadoku i Abijataru.
36Evo, s njima su ondje i dva njihova sina, Ahimaaz, Zadokov sin i Jonatan, Abijatarov sin: po njima mi javljajte sve ono što čujete.”
37Tako je Hušaj, Davidov prijatelj, došao u grad, a Abšalom je došao u Jeruzalem.
Trenutno odabrano:
2. Samuelova 15: BKJ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li svoje istaknute stihove spremiti na sve svoje uređaje? Prijavi se ili registriraj
Copyright © 2011, UDRUGA STABLO ŽIVOTA