1. Mojsijeva 1

1
Početak
1U početku stvori Bog nebo i zemlju. 2Međutim, zemlja je bila pusta i bezoblična, i tama se prostirala nad bezdanom, a Duh Božiji je lebdeo nad vodama.
3Tada reče Bog: „Neka bude svetlost!“ I postade svetlost. 4Bog je video da je svetlost dobra, pa je razdelio svetlost od tame. 5Svetlost je Bog nazvao „dan“, a tamu je nazvao „noć“. Prođe veče, svanu jutro – dan prvi.
6Zatim reče Bog: „Neka se prostre svod posred voda da deli donje vode od gornjih voda!“ 7Bog načini svod, te odvoji vode pod svodom od voda nad svodom. Tako se i zbilo. 8Svod nazva Bog „nebo“. Prođe veče, svanu jutro – dan drugi.
9Zatim reče Bog: „Vode pod svodom neka se saberu na jedno mesto i neka se pokaže kopno!“ Tako se i zbilo. 10Kopno je Bog nazvao „zemlja“, a vodena zborišta „more“. Vide Bog da je to dobro.
11Zatim reče Bog: „Neka iz zemlje nikne bilje: ono koje u sebi nosi zrnevlje i drveta koja rađaju plod; sve bilje koje, svako prema svojoj vrsti, rađa na zemlji, i u sebi nosi svoje seme!“ Tako se i zbilo. 12Iz zemlje iznikne bilje koje u sebi nosi zrnevlje, svako prema svojoj vrsti i drveta koja rađaju plodove sa semenom, svako prema svojoj vrsti. Vide Bog da je to dobro. 13Prođe veče, svanu jutro – dan treći.
14Zatim reče Bog: „Neka budu svetila na nebeskom svodu da dele dan od noći, i da označavaju utvrđena doba, dane i godine, 15te da svetle na nebeskom svodu osvetljavajući zemlju!“ Tako se i zbilo. 16Bog je stvorio dva velika svetila: veće svetilo da upravlja danom i manje svetilo da upravlja noću – i zvezde. 17Bog ih je postavio na nebeski svod da osvetljavaju zemlju, 18da upravljaju danom i noći i da dele svetlo od tame. Vide Bog da je to dobro. 19Prođe veče, svanu jutro – dan četvrti.
20Zatim reče Bog: „Neka provrve vodom živa bića, i ptice nek polete nad zemljom po nebeskom svodu!“ 21Bog je stvorio i morske nemani i svakojaka živa bića što se kreću i vrve u vodi, te sve ptice krilate po svojim vrstama. Vide Bog da je to dobro. 22Bog ih blagoslovi govoreći: „Plodite se i množite i napunite morske vode! Tako i ptice neka se namnože na zemlji!“ 23Prođe veče, svanu jutro – dan peti.
24Zatim reče Bog: „Neka zemlja proizvede živa bića, svako prema svojoj vrsti: stoku, gmizavce i divlje životinje svake vrste!“ Tako se i zbilo. 25Bog stvori svakovrsne divlje životinje, svakovrsnu stoku i svakovrsne gmizavce što puze po zemlji. Vide Bog da je to dobro.
26Zatim reče Bog: „Načinimo čoveka#1,26 Imenica Adam na izvornom jeziku znači čovek, ali je i lično ime prvog ljudskog bića, tj. muškarca, pošto je žena kasnije iz njega stvorena. po svom liku, da liči na nas, da bude vladar ribama morskim, pticama u vazduhu i stoci po celoj zemlji, i svim gmizavcima što puze po zemlji!“
27Tako stvori Bog čoveka po svom liku,
po Božijem liku ga stvori,
stvori ih – muško i žensko.
28I blagoslovi ih Bog govoreći: „Plodite se i množite se i napunite zemlju! Podložite je sebi i vladajte ribama morskim, pticama na nebu i svim živim bićima što puze po zemlji!“
29Zatim reče Bog: „Evo, dajem vam za hranu sve bilje na zemlji što u sebi nosi zrnevlje#1,29 Doslovno: bilje što u sebi nosi svoje seme. Izraz se najverovatnije odnosi na žitarice., i sva drveta što u svome plodu nose seme! Neka vam to bude za hranu. 30A divljim životinjama na zemlji, pticama u vazduhu i gmizavcima što puze po zemlji u kojima je dah života – dajem za hranu sve zeleno bilje.“ Tako se i zbilo.
31Bog pogleda sve što je stvorio i sve je bilo veoma dobro. Prođe veče, svanu jutro – dan šesti.

اکنون انتخاب شده:

1. Mojsijeva 1: NSPL

های‌لایت

به اشتراک گذاشتن

کپی

None

می خواهید نکات برجسته خود را در همه دستگاه های خود ذخیره کنید؟ برای ورودثبت نام کنید یا اگر ثبت نام کرده اید وارد شوید