Postanak 3
3
Pad u grijeh
1A zmija je bila lukavija od svake životinje poljske koju je GOSPOD Bog načinio, pa je rekla ženi: “Zaista! Zar je Bog rekao: ‘Nemojte jesti sa svakog stabla u vrtu’?”
2A žena je odgovorila zmiji: “Mi smijemo jesti od ploda sa stabala u vrtu,
3ali od ploda stabla što je usred vrta, Bog je rekao: ‘Nemojte jesti s njega, niti ga dotaknuti, da ne umrete!’ ”
4Nato je zmija rekla ženi: “Vi zasigurno nećete umrijeti;
5jer zna Bog da će vam se tog dana u koji jedete s njega otvoriti oči, pa ćete biti kao bogovi, raspoznajući dobro i zlo.”
6A kad je žena opazila kako je stablo dobro za jelo i očima dopadljivo te kako je stablo poželjno da učini nekoga mudrim, ubrala je plod s njega i pojela; onda je dala mužu svome koji je bio s njom, pa je i on jeo.
7Tada su se njima obadvama otvorile oči, te su spoznali da su goli; onda su ispleli smokvino lišće i načinili sebi pregače.
8Zatim su čuli glas GOSPODA Boga koji je hodao po vrtu za dnevnog povjetarca, te su se Adam i žena njegova sakrili od lica GOSPODA Boga među stabla u vrtu.
9Uto je GOSPOD Bog pozvao Adama i rekao mu: “Gdje si ti?”
10A on je odgovorio: “Čuo sam glas tvoj u vrtu i uplašio se jer sam gol, pa sam se sakrio.”
11Nato ga je upitao: “Tko ti je rekao da si gol? Jesi li jeo sa stabla s kojeg sam ti zapovjedio da ne jedeš?”
12A čovjek je odgovorio: “Žena koju si mi dao da bude sa mnom, ona mi je dala sa stabla, te sam jeo.”
13Onda je GOSPOD Bog upitao ženu: “Što si to učinila?” A žena je odgovorila: “Zmija me prevarila, pa sam jela.”
14Tada je GOSPOD Bog rekao zmiji: “Zato što si to učinila, ti si prokleta iznad sve stoke i iznad svake životinje poljske; na trbuhu ćeš svome puzati i jesti prah sve dane života svoga!
15A ja ću zametnuti neprijateljstvo između tebe i žene, te između sjemena tvojega i sjemena njezina; ono će ti glavu zdrobiti, a ti ćeš njemu petu zdrobiti.”
16Ženi je rekao: “Umnožit ću silno muku tvoju u trudnoći tvojoj; u muci ćeš djecu rađati, i žudjet ćeš za mužem svojim, a on će nad tobom vladati.”
17Zatim je rekao Adamu: “Zato što si poslušao glas žene svoje i jeo sa stabla s kojeg sam ti zapovjedio rekavši: ‘Nemoj jesti s njega!’, prokleta je zemlja radi tebe; s mukom ćeš se od nje hraniti sve dane života svoga!
18Rađat će ti trnjem i čičkom, a ti ćeš jesti bilje poljsko;
19u znoju lica svoga jest ćeš kruh dok se ne vratiš zemlji, jer si od nje bio uzet; pošto si prah, u prah ćeš se i vratiti.”
20I Adam je nadjenuo ženi svojoj ime Eva, jer ona je bila majka svim živima.
21Potom je GOSPOD Bog načinio Adamu i ženi njegovoj odjeću od kože i odjenuo ih.
22Tada je GOSPOD Bog rekao: “Evo, čovjek je postao kao jedan od nas, tako da raspoznaje dobro i zlo! A sada, da ne bi pružio ruku svoju te uzeo i sa stabla života i jeo, pa živio zauvijek!”
23Stoga ga je GOSPOD Bog otjerao iz vrta edenskoga da obrađuje zemlju od koje je bio uzet.
24Tako je on istjerao čovjeka i na istoku vrta edenskoga postavio kerubine i plamteći mač, što se okretao u svakom smjeru, da čuvaju put k stablu života.
اکنون انتخاب شده:
Postanak 3: BKJ
هایلایت
به اشتراک گذاشتن
کپی
می خواهید نکات برجسته خود را در همه دستگاه های خود ذخیره کنید؟ برای ورودثبت نام کنید یا اگر ثبت نام کرده اید وارد شوید
Copyright © 2011, UDRUGA STABLO ŽIVOTA