Посланица Римљанима 2
2
Божији праведни суд
1Зато немаш изговор, човече који судиш, ма ко да си. Јер, самим тим што судиш неком другом, самога себе осуђујеш, пошто и ти који судиш чиниш то исто. 2А ми знамо да је Божија осуда оних који то чине заснована на истини. 3Зар мислиш, човече који судиш онима који то чине, а чиниш то исто, да ћеш измаћи Божијем суду? 4Или можда презиреш богатство његове доброте, трпељивости и стрпљења, не схватајући да те његова доброта води покајању?
5Али, због своје тврдоглавости и срца које се не каје, нагомилаваш на себе гнев за Дан гнева, када ће се открити Божији праведни суд. 6Бог ће сваком узвратити према његовим делима. 7Онима који истрајно чине добро тражећи славу, част и нераспадљивост, даће вечни живот, 8а онима који пркосе и не покоравају се истини, а покоравају се неправди – гнев и срџбу. 9Невоља и тескоба на сваког човека који чини зло, прво на Јудејина, па на Грка, 10а слава, част и мир свакоме ко чини добро, прво Јудејину, па Грку, 11јер Бог не гледа ко је ко.
12Они који су без Закона згрешили, без Закона ће и пропасти. А онима који су под Законом згрешили, по Закону ће се и судити. 13Јер, пред Богом нису праведни они који слушају Закон, него ће бити оправдани они који Закон извршавају. 14(Када, наиме, незнабошци, који немају Закон, по природи извршавају Закон, онда су они, иако немају Закон, сами себи закон. 15Они показују да им је у срцу записано оно што Закон тражи, а о томе сведочи њихова савест и њихове мисли када се међусобно оптужују и бране.) 16То ће бити онога Дана када ће Бог, преко Исуса Христа, по мом еванђељу, судити људским тајнама.
Јудеји и Закон
17Али, ако ти себе зовеш Јудејином, ослањаш се на Закон и хвалиш се Богом, 18знаш његову вољу и просуђујеш шта је боље, јер добијаш поуку из Закона, 19и ако си уверен да си вођа слепима, светлост онима који су у тами, 20васпитач неразумних, учитељ нејачи, који у Закону има оличење знања и истине, 21зашто, дакле, ти који учиш друге, самога себе не поучиш? Ти који проповедаш да не треба красти, сâм крадеш. 22Ти који говориш да се не чини прељуба, сâм чиниш прељубу. Ти коме су одвратни идоли, пљачкаш храмове. 23Ти који се хвалиш Законом, кршећи Закон не поштујеш Бога – 24као што је и записано: »Због вас се међу незнабошцима погрђује Божије име.«#Ис 52,5; Јез 36,22
25Обрезање има вредност ако извршаваш Закон. Али, ако кршиш Закон, твоје обрезање је постало необрезање. 26Ако се, дакле, необрезани придржава одредби Закона, зар се његово необрезање неће сматрати обрезањем? 27Тако ће онај ко није телесно обрезан, а испуњава Закон, судити теби који кршиш Закон, иако имаш и слово Закона и обрезање. 28Јер, није Јудејин онај ко је то само споља, нити је право обрезање споља, на телу. 29Него, Јудејин је онај који је то изнутра, а право обрезање је обрезање срца, Духом, а не словом. Такав не добија похвалу од људи, него од Бога.
Currently Selected:
Посланица Римљанима 2: SB-ERV
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International