Посланица Римљанима 1
1
1Павле, слуга Христа Исуса, позван за апостола, одређен за Божије еванђеље, 2које је Бог унапред обећао преко својих пророка у Светим писмима, 3еванђеље о његовом Сину, који је по телу Давидов потомак, 4о Исусу Христу, нашем Господу, постављеном за Сина Божијег по Духу светости, у сили, васкрсењем из мртвих. 5Кроз њега смо добили милост и апостолство да у његово име послушности вере приведемо све незнабошце, 6међу којима сте и ви позвани Исусу Христу.
7Свима у Риму који су драги Богу и позвани да буду свети:
милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.
Павлова жеља да посети Рим
8Пре свега захваљујем своме Богу кроз Исуса Христа за све вас, јер се о вашој вери говори по целом свету. 9Бог, коме својим духом служим објављујући еванђеље његовог Сина, сведок ми је да вас се непрестано сећам. 10Увек се у својим молитвама молим да ми, ако буде Божија воља, некако пође за руком да дођем к вама.
11Чезнем да вас видим и да вам дам неки духовни дар за ваше учвршћење, 12то јест да се међусобно ободримо заједничком вером, и вашом и мојом. 13Не бих желео да не знате, браћо, да сам много пута намеравао да дођем к вама, да и међу вама уберем неки плод као и међу другим незнабошцима, али сам све досад био спречен.
14Дужан сам и Грцима и варварима, и мудрима и неразумнима, 15стога сам спреман да и вама у Риму објавим еванђеље.
Снага еванђеља
16Не стидим се, наиме, еванђеља, јер оно је Божија сила за спасење свакоме ко верује – прво Јудејину, па Грку. 17У њему се открива Божије дело праведности, од почетка до краја засновано на вери#1,17 од почетка … вери Дословно: из вере ка вери., као што је и записано: »Праведник ће живети од вере.«#1,17 в. Авак 2,4.
Кривица човечанства
18Са неба се открива Божији гнев против сваке безбожности и неправедности људи, који својом неправедношћу спутавају истину. 19Јер, оно што се о Богу може сазнати, очигледно им је – Бог им је то учинио очигледним. 20Од стварања света, Божије невидљиве особине – његова вечна сила и божанство – могу се јасно сагледати у ономе што је створено, па људи немају изговора.
21Иако су упознали Бога, нису га као Бога славили ни захваљивали му, него су им мисли постале јалове, а неразумно срце им се помрачило. 22Правећи се мудри, постали су луди, 23па су славу бесмртнога Бога заменили сликом и обличјем смртнога човека, птица, четвороножаца и гмизаваца.
24Зато их је Бог у пожудама њиховог срца препустио нечистоти, да међусобно обешчашћују своја тела. 25Они су лажју заменили Божију истину, па су славили и служили оном што је створено, а не Створитељу, који је благословен довека. Амин.
26Због тога их је Бог препустио њиховим срамним страстима. Њихове жене су природно полно општење замениле неприродним. 27Тако исто су и мушкарци напустили природно општење са женом и изгарали од пожуде један за другим. Мушкарци су с мушкарцима чинили срамна дела и на себе навукли заслужену казну за своју заблуду.
28Пошто спознање Бога нису сматрали вредним, Бог их је препустио њиховом изопаченом уму, да чине оно што је недолично. 29Пуни сваке неправедности, покварености, похлепе, злоће, зависти, убиства, свађе, преваре, злонамерности, оговарачи, 30клеветници, богомрсци, дрски, охоли, разметљиви, измишљачи зала, родитељима непокорни, 31неразумни, непоуздани, безосећајни и немилосрдни, 32иако знају за праведну Божију одредбу да заслужују смрт они који то чине, они не само да то чине него и одобравају другима који то чине.
Currently Selected:
Посланица Римљанима 1: SB-ERV
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International