Постање 2

Рај, човек и жена

1Тако се довршише небо и земља и сва војска њихова. 2Бог доврши до седмог дана своје дело које учини и почину у седми дан од свега дела свога које учини. 3Бог благослови седми дан и посвети га, јер у тај дан почину од свег дела свога које учини.

Други извештај

4То је постанак неба и земље, кад су стварани.

Кад Господ Бог створи земљу и небо, 5не беше на земљи никаквог пољског растиња, нити је никло икакво пољско биље, јер Господ Бог још не пусти дажд на земљу, нити беше човека да обрађује земљу. 6Међутим, пара се подизала са земље и натапала сву земљу. 7Потом Господ Бог начини човека од праха земаљског, дуну му у нос дух животни и поста човек душа жива. 8И засади Господ Бог врт у Едену, на истоку, и у њега постави човека кога начини. 9Тада Господ Бог учини да никну из земље свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело и дрво живота усред врта и дрво познања добра и зла.

10Вода је истицала из Едена и натапала врт, а одатле се гранала у четири реке. 11Првој је име било Фисон и она тече свом земљом евилском, у којој има злата. 12Злато те земље је добро, а тамо има и бдела и оникса. 13Другој реци је име Геон и она тече кроз сву земљу Хус. 14Трећој реци је име Хидекел и тече источно од Асирије, а четврта је Еуфрат.

15Господ Бог узе човека и постави га у еденски врт да га обрађује и да га чува. 16Тада Господ Бог заповеди човеку: „Једи слободно са сваког дрвета у врту. 17Међутим, с дрвета познања добра и зла нипошто не једи, јер у који дан с њега окусиш сигурно ћеш умрети!”

18Потом рече Господ Бог: „Није добро да човек буде сам; да му начиним помоћника сличног њему.” 19Јер, Господ Бог начини од земље све животиње пољске и све птице небеске и приведе их човеку да види како ће коју назвати, па како их човек назове, тако да им буде име. 20Тако човек надену име свој стоци, свим птицама небеским и свакој звери пољској. Међутим, човеку се не нађе помоћник сличан њему. 21Тада Господ Бог пусти дубок сан на човека, који заспа, па му узе једно ребро, а место попуни месом. 22Затим Господ Бог начини жену од ребра које је узео човеку, па је доведе човеку. 23Тада човек рече:

„Гле, ево кости од мојих костију

и месо од мога меса!

Нека се зове човечица

јер је од човека узета!”

24Стога ће човек оставити оца свога и мајку своју и припојиће се жени својој и постаће једно тело. 25Њих двоје бејаху голи, човек и његова жена, али се нису стидели.

Zur Zeit ausgewählt:

Постање 2: SNP_CNZ

Markierung

Kopieren