Постање 3

Први грех

1Змија је била лукавија од свих животиња пољских које створи Господ Бог, па рече: „Да ли вам је заиста Бог рекао да не једете са сваког дрвета у врту?” 2Жена рече змији: „Ми једемо плодове с дрвећа у врту. 3Само за дрво усред врта Бог је рекао: ‘Не једите с њега и не дотичите га се да не умрете.’”

4Тада змија рече жени: „Нећете умрети! 5Него зна Бог да ће вам се, оног дана кад окусите с њега, отворити очи, па ћете бити као Бог, знајући шта је добро и зло.”

6Жена виде да је дрво добро за јело, милина за гледање и пожељно ради знања, узе плод његов и окуси, па даде и мужу своме, који је био с њом, и он окуси. 7Тада им се обома отворише очи и спознаше да су голи, па исплетоше од смоквиног лишћа прегаче.

8Потом зачуше корак Господа Бога, који је ишао вртом у смирај дана, и сакрише се човек и жена његова од Господа Бога међу дрвећем у врту. 9Тада Господ Бог позва човека и рече му: „Где си?” 10Он одговори: „Чух корак твој у врту и уплаших се јер сам го, па се сакрих.” 11На то му рече: „Ко ти каза да си го? Да ниси јео с дрвета с ког сам ти забранио да једеш?” 12Тада човек одговори: „Жена коју си ми придодао даде ми с дрвета, па једох.” 13Господ Бог рече жени: „Зашто си то учинила?” Жена одговори: „Змија ме превари, па једох.”

14Тада Господ Бог рече змији:

„Пошто си то учинила,

нека си проклета међу свим животињама

и зверима пољским!

На трбуху своме вући ћеш се

и прах ћеш јести у све дане свога живота.

15Ставићу непријатељство између тебе и жене

и семена твога и семена њеног,

оно ће ти газити главу,

а ти ћеш му пету вребати.”

16Тада рече жени:

„Умножићу ти патње у трудноћи,

у мукама ћеш рађати децу.

Жудећеш за мужем својим,

а он ће владати над тобом.”

17Потом рече човеку:

„Зато што си послушао глас жене своје

и окусио с дрвета с ког сам ти забранио и рекао:

‘Не једи с њега!’,

нека је земља због тебе проклета;

с муком ћеш се од ње хранити

у све дане свога живота.

18Трње и коров ће ти рађати,

а хранићеш се пољским растињем.

19У зноју лица свог јешћеш хлеб свој

док се не вратиш у земљу од које си узет,

јер си прах и у прах ћеш се вратити.”

20Тада човек надену својој жени име – Ева, јер је мати свима живима. 21Потом Господ Бог начини човеку и његовој жени одећу од крзна и одену их.

22Затим рече Господ Бог: „Гле, човек поста као један од нас знајући добро и зло. Да не пружи сада руку своју и убере с дрвета живота и поједе, па да живи вечно?” 23Зато га Господ Бог истера из врта еденскога, да обрађује земљу од које је и био узет. 24Пошто истера човека и настани га источно од врта еденског, постави херувима с пламеним мачем, који је лелујао, да чува пут ка дрвету живота.

Zur Zeit ausgewählt:

Постање 3: SNP_CNZ

Markierung

Kopieren