Римљанима 8

Божанско усиновљење и нада на славу

1Стога, сад нема осуде за оне који су у Христу Исусу. 2Јер те је закон Духа живота у Христу Исусу ослободио од закона греха и смрти. 3Јер што закон није могао, зато што је због тела био слаб, учинио је Бог на тај начин што је послао свога Сина у обличју сличном грешном телу, и за грех, и осудио грех у телу, 4да би се праведност коју закон захтева испунила на нама који не живимо по телу, него по Духу.

5Који се, наиме, држе тела, мисле на оно што је везано за тело, а који се држе Духа, мисле на оно што припада Духу. 6Јер тело смера к смрти, а Дух смера животу и миру. 7Зато је стремљење тела непријатељство према Богу; јер се не покорава Божјем закону, нити може. 8Који су сасвим у телу, не могу да угоде Богу. 9А ви нисте сасвим у телу, него у Духу, ако Дух Божји стварно обитава у вама. Ко пак нема Духа Христовог, тај њему не припада. 10А ако је Христос у вама, тело је онда мртво за грех, али је Дух живот за праведност. 11И ако у вама обитава Дух онога који је Исуса васкрсао из мртвих, онај који је васкрсао из мртвих Христа [Исуса] оживеће и ваша смртна телеса својим Духом, који у вама обитава.

12Тако, дакле, браћо, нисмо дужници телу – да по телу живимо. 13Јер ако по телу живите, умрећете; ако пак Духом уморите телесна дела, живећете. 14Јер сви које води Дух Божји, ти су синови Божји. 15Нисте, наиме, примили ропског духа да опет страхујете, него сте примили Духа усиновљења, којим вичемо: „Ава, Оче!” 16Сам Дух сведочи с нашим духом да смо деца Божја. 17Ако смо пак деца, онда смо и наследници; наследници Божји, су наследници Христови – ако с њим страдамо, да се с њим и прославимо. 18Сматрам, уосталом, да страдања садашњег времена не значе ништа у поређењу са славом која ће се на нама открити.

19Јер сва створења са жудњом очекују откривење славе синова Божјих. 20А творевина Божја потчињена је ништавности, не својевољно, него за вољу онога који је потчинио, на наду 21– да ће и сама творевина бити ослобођена ропства пропадљивости – за слободу славе деце Божје. 22Знамо, наиме, да цела творевина Божја заједно с нама уздише и мучи се до сада. 23И не само она него и ми сами, који имамо први дар Духа, и ми сами у себи уздишемо очекујући усиновљење, искупљење свога тела. 24Надајући се – ми смо спасени. А нада која се види – није нада; јер, кад неко нешто гледа, зашто да му се нада? 25Ако се пак надамо ономе што не видимо, онда то очекујемо са стрпљењем.

26Исто тако и Дух помаже нашој слабости; јер ми не знамо за шта треба да се молимо – како приличи, али сам Дух посредује за нас уздисајима који се не могу исказати. 27А онај што испитује срца зна шта је смерање Духа пошто се по Божјој вољи моли за свете.

28А знамо да Бог све помаже на добро онима који га љубе, који су по његовој одлуци позвани. 29Јер које је унапред знао, њих је и предодредио да буду саобразни лику његовога Сина, да он буде првенац међу многом браћом. 30Које је пак предодредио, те је и позвао; а које је позвао, те је и оправдао, а које је оправдао, те је и прославио.

31Шта ћемо, дакле, на то рећи? Ако је Бог за нас, ко ће против нас? 32Бог, који није поштедео свог сопственог Сина, него га је предао за све нас, како нам неће с њим и све друго даровати? 33Ко ће подићи тужбу против изабраника Божјих? Бог, који их оправдава? 34Ко је тај који ће их осудити? Да ли Христос Исус, који је умро и, штавише, васкрсао, који је с десне стране Богу и који се заузима за нас? 35Ко ће нас раставити од Христове љубави? Невоља, или притешњеност, или гоњење, или глад, или голотиња, или погибао, или мач? 36Као што је написано: „Ради тебе убијају нас ваздан, сматрају нас као овце за клање.” 37Али у свему томе ми надмоћно побеђујемо помоћу онога који нас је заволео. 38Убеђен сам, наиме, да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни садашњост, ни будућност, ни силе, 39ни висина, ни дубина, нити какво друго створење не може раставити од Божје љубави, која је у Христу Исусу, Господу нашем.

Currently Selected:

Римљанима 8: SNP_CNZ

Highlight

Copy