Римљанима 7

Ослобођење од служења закону

1Или не знате, браћо – говорим онима који познају закон – да закон има власти над човеком док је жив? 2Удата жена, наиме, везана је законом за мужа док је он жив; ако пак муж умре, разрешена је од закона којим је везана за мужа. 3Стога ће се звати прељубница ако за мужевљева живота пође за другог човека; ако пак умре муж њен, слободна је од закона и није прељубница ако пође за другог човека. 4Тако сте и ви, браћо моја, посредством Христова тела умртвљени за закон, да припадате другоме, васкрсломе из мртвих, да донесемо плод Богу. 5Јер, кад смо били у телу, у нашим удовима дејствовале су грешне страсти, које је закон побуђивао, тако да смо доносили плодове смрти. 6А сад смо ослобођени од закона пошто смо умрли ономе који нас је потчињавао, тако да сад служимо у новом духу, а не у старом слову.

7Шта ћемо, дакле, рећи? Да ли је закон грех? Далеко од тога. Али ја сам грех познао само посредством закона; јер не бих знао за прохтев да закон није казао: „Не пожели!” 8Грех је у заповести нашао повод и у мени изазвао сваки прохтев; јер грех је без закона мртав. 9И ја сам некад живео без закона; а кад је дошла заповест, грех је оживео. 10Ја пак умрех и нађе се да ме је заповест, која је имала да ме води у живот, довела до смрти. 11Грех ме је, наиме, добивши повод у заповести, завео и баш њоме убио. 12Закон је сам по себи свет, и заповест је света, и праведна, и добра. 13Значи ли то да је добро мени послало смрт? Далеко од тога. Него грех, да би се показао као грех, посредством доброга издејствовао ми је смрт, да би грех – посредством заповести – постао преко сваке мере грешан.

14Знамо, наиме, да је закон духован, а ја сам телесан, и као такав продан под грех. 15Тако, не знам шта чиним; јер не чиним што желим, него што мрзим – то чиним. 16Ако пак чиним што не желим, слажем се са законом и признајем да је добар. 17Јер то сад не чиним више ја, него грех који обитава у мени. 18Знам, наиме, да у мени, то јест, у моме телу, добро не обитава; јер хтети – тога има у мени, али чиним добро – тога нема. 19Јер не чиним добро које желим, него зло, које не желим, то чиним. 20А кад чиним оно што не желим, то већ не чиним више ја него грех који у мени обитава. 21Желећи, дакле, да чиним добро, налазим да за мене важи закон – да је зло у мени. 22Тако се по унутрашњем човеку радујем Божјем закону, 23али видим један други закон у својим удовима, који војује против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима. 24Бедан сам ја човек; ко ће ме избацити од овог смртног тела? 25Богу хвала кроз Исуса Христа, Господа нашега. Тако, дакле, ја сâм умом служим Божјем закону, а телом – закону греха.

Currently Selected:

Римљанима 7: SNP_CNZ

Highlight

Copy