Марко 15

Исус пред Пилатом

(Мт 27, 1-31; Лк 23, 1-25; Јн 18, 28—19, 16)

1И одмах ујутру одлучише првосвештеници са старешинама и књижевницима и сав Синедрион, свезаше Исуса, одведоше и предаше Пилату. 2И упита га Пилат: „Јеси ли ти цар јудејски?” А он му одговори и рече: „Ти кажеш.” 3И оптуживаху га првосвештеници много. 4А Пилат га опет упита: „Зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују.” 5Но Исус не одговори ништа више, тако да се Пилат чудио. 6А о празнику ослобађао им је једнога сужња кога су искали. 7Беше пак у оковима човек звани Варава с бунтовницима који су у буни учинили убиство. 8И попе се народ, те поче тражити оно што им је обично чинио. 9А Пилат им одговори: „Хоћете ли да вам ослободим цара јудејског?” 10Јер је знао да су га првосвештеници предали из зависти. 11Али првосвештеници наговорише народ да им радије ослободи Вараву. 12А Пилат опет одговори и рече им: „Шта онда да учиним са оним кога зовете царем јудејским?” 13Но они поново повикаше: „Распни га!” 14Пилат им пак рече: „Какво зло учини?” Но они повикаше још јаче: „Распни га!” 15Тада им Пилат ослободи Вараву – желећи да задовољи светину, а Исуса ишиба и предаде да га разапну.

16А војници га одведоше унутра у двор, то јест преторијум, и сазваше сву чету. 17И обукоше му пурпурну хаљину, оплетоше венац од трња и ставише на њега. 18И почеше да га поздрављају: „Здраво, царе јудејски.” 19И удараху га трском по глави, пљуваху на њега и падајући на колена клањаху му се. 20А кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурну хаљину и обукоше му његове хаљине, те га изведоше да га разапну.

Распеће

(Мт 27, 32-56; Лк 23, 26-49; Јн 19, 17-37)

21И примораше једног пролазника Симона Киринејца, који је долазио из поља, оца Александрова и Руфова, да понесе његов крст. 22И доведоше га на место Голготу, што преведено значи „место лобања”. 23И даваху му вино са смирном, но он не прими. 24Затим га разапеше и поделише његове хаљине, бацајући коцку за њих – шта ће ко узети. 25А беше трећи час кад га разапеше. 26И беше написан натпис који је означавао његову кривицу: „Цар јудејски”. 27И разапеше с њим два разбојника, једнога с његове десне стране, а другога с леве. 28И испуни се Писмо које каже: „И убројише га међу злочинце.”

29А пролазници су га вређали машући својим главама и говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и саграђујеш га за три дана, 30спаси самога себе и сиђи с крста.” 31Тако се ругаху и првосвештеници с књижевницима и говораху један другоме: „Друге је спасао, самога себе не може да спасе. 32Христос, цар Израиљев – нека сиђе сад с крста да видимо и поверујемо.” Вређаху га и они што су били с њим разапети. 33И кад наста шести час, би тама по целој земљи до часа деветога. 34А у девети час повика Исус веома гласно: „Елои, Елои, лама савахтани?” То јест преведено: „Боже мој, Боже мој, зашто ме остави?” 35Чувши то неки од оних што тамо стајаху, рекоше: „Гле, зове Илију.” 36А један отрча и натопи сунђер оцтом, па натаче на трску, те га појаше говорећи: „Пустите, да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.” 37А Исус повика веома гласно и издахну. 38И завеса у храму расцепи се надвоје одозго до доле. 39А кад виде капетан који је стајао према њему да тако издахну, рече: „Овај човек заиста беше Божји син.” 40А посматраху издалека и жене, међу којима беше Марија Магдалена, Марија, мајка Јакова млађег и Јосије, и Салома, 41које иђаху за њим кад беше у Галилеји и служаху му, и многе друге које су с њим дошле у Јерусалим.

Исусова сахрана

(Мт 27, 57-61; Лк 23, 50-56; Јн 19, 38-42)

42И кад већ би вече, пошто беше петак, то јест дан пре суботе, 43дође Јосиф из Ариматеје, угледни саветник, који и сам чекаше царство Божје, и усуди се, те уђе Пилату и затражи Исусово тело. 44А Пилат се зачуди да је већ умро и, позвавши капетана, запита га да ли је одавно умро. 45А кад дозна од капетана, поклони мртво тело Јосифу. 46Он купи платно, скину га, уви у платно и положи га у гроб који је био усечен у стени, те навали камен на врата од гроба. 47А Марија Магдалена и Марија Јосијина посматраху где је положен.

Currently Selected:

Марко 15: SNP_CNZ

Highlight

Copy