Марко 14

Завера против Исуса

Помазање у Витанији

Јудина издаја

(Мт 26, 1-16; Лк 22, 1-6; Јн 12, 1-8)

1А беху два дана до празника Пасхе и бесквасних хлебова. И тражаху првосвештеници и књижевници као да га на превару ухвате и убију. 2Говораху, наиме: „Не о празнику да се народ не побуни.”

3И кад је био у Витанији у кући Симона Губавог, док је лежао за трпезом, дође једна жена, која је имала суд од алавастра са скупоценим правим нардовим миром; она разби суд од алавастра и изли на његову главу. 4А неки негодоваху говорећи међу собом: „Зато је тако просуто миро? 5Могло се, наиме, то миро продати за више од триста динара и дати сиромасима.” И приговараху јој. 6Но Исус рече: „Оставите је, што јој стварате непријатности? Она учини добро дело на мени. 7Јер сиромахе увек имате са собом и, кад хоћете, можете им добро чинити, а мене немате свагда. 8Учинила је што је могла; унапред је помазала моје тело за укоп. 9И заиста вам кажем: где год се проповеда јеванђеље по свему свету, казаће се и шта она учини – за сећање на њу.” 10А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им га изда. 11А они чувши обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И тражаше како да га у згодној прилици изда.

Тајна вечера

(Мт 26, 17-29; Лк 22, 7-38; Јн 13, 1-38)

12А првога дана бесквасних хлебова, кад су клали пасхално јагње, рекоше му његови ученици: „Куда хоћеш да идемо и спремимо да једеш пасху?” 13И посла двојицу од својих ученика и рече им: „Идите у град и срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим, 14и где уђе, реците домаћину: Учитељ пита: ‘Где је моја дворана где ћу јести пасху са својим ученицима?’ 15И он ће вам показати велику одају на спрату, застрту, спремну; онде нам припремите.” 16И изађоше његови ученици, те одоше у град и нађоше као што им рече, па спремише Пасху.

17А кад је било вече, дође са Дванаесторицом. 18И кад су лежали за трпезом и јели, рече Исус: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас – који једе са мном.” 19Они почеше да се жалосте и да му говоре један за другим: „Да нећу ја?” 20А он им рече: „Један од Дванаесторице који умаче са мном у зделу. 21Син човечји иде, додуше, као што је написано за њега, али тешко оном човеку који посредује у издајству Сина човечјег; боље би му било да се није родио тај човек.”

22И кад су јели, узе хлеб, благослови, изломи и даде им и рече: „Узмите, ово је тело моје.” 23И узе чашу, захвали Богу, даде им, те пише из ње сви. 24И рече им: „Ово је моја крв завета, која се пролива за многе. 25Заиста кажем вам: нећу више пити од рода чокотова до онога дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.”

Наговештај Петровог одрицања

Молитва у Гетсиманији

(Мт 26, 30-56; Лк 22, 39-53; Јн 18, 1-11)

26И отпојавши хвалу, изађоше на Маслинску гору. 27И рече им Исус: „Сви ћете се саблазнити, јер је написано: ‘Ударићу пастира, и овце ће се разбећи.’ 28Али после свога васкрса ићи ћу пред вама у Галилеју.” 29А Петар му рече: „Ако се и сви саблазне, али ја нећу.” 30И рече му Исус: „Заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас – ове ноћи – пре но што петао два пута запева.” 31Но он говораше још упорније: „Ако би требало да умрем с тобом, нећу се одрећи тебе.” А исто тако говораху и сви остали.

32И дођоше на једно место које се зове Гетсиманија, и рече својим ученицима: „Седите овде док се помолим.” 33И узе са собом Петра, Јакова и Јована, те поче стрепити и тужити, 34и рече им: „Претужна је моја душа до смрти; останите овде и бдите.” 35И отишавши мало даље, падаше на земљу и мољаше се, ако је могуће да га мимоиђе овај час, 36и говораше: „Ава, Оче, теби је све могућно, пронеси ову чашу мимо мене; али не што ја хоћу, него што ти хоћеш.” 37Тада дође и нађе их како спавају, па рече Петру: „Симоне, спаваш? Зар не могаде пробдети један час? 38Бдите и молите се да не дођете у искушење; дух је срчан, али је тело слабо.” 39И опет оде те се помоли изговоривши исту молитву. 40И дошавши, опет их нађе како спавају, јер су им очи отежале, па нису знали шта да му одговоре. 41И дође по трећи пут и рече им: „Стално спавате и почивате! Доста је, дође час, ево, предају Сина човечјег у руке грешника! 42Устаните, хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.”

43И одмах – док је он још говорио – дође Јуда, један од Дванаесторице, и с њим многи људи с мачевима и батинама – од првосвештеника, књижевника и старешина. 44А његов издајник беше дао знак њима: „Кога пољубим – онај је; ухватите га и одведите опрезно.” 45И дошавши, одмах му приђе и рече: „Рави”, и пољуби га. 46А они ставише руке на њега и ухватише га. 47А један од њих што ту стајаху потеже мач, удари првосвештениковог слугу, те му одсече ухо. 48Исус пак одговори и рече им: „Изађосте као на разбојника с мачевима и батинама да ме ухватите; 49сваки дан сам био код вас у храму и учио, па ме нисте ухватили. Али Писма треба да се испуне.” 50Тада га сви оставише и побегоше. 51А за њим иђаше неки младић, огрнут платненом хаљином на голом телу, и њега ухватише. 52Но он остави платно, па побеже од њих го.

Исус пред Синедрионом

Петрово одрицање

(Мт 26, 57-75; Лк 22, 54-71; Јн 18, 12-27)

53И одведоше Исуса првосвештенику, па се скупише сви првосвештеници, старешине и књижевници. 54А Петар пође издалека за њим све до у првосвештениково двориште. Сеђаше са слугама и грејаше се код ватре. 55А првосвештеници и сав Синедрион тражаху сведочанство против Исуса да га убију, али не налажаху. 56Јер многи сведочаху лажно против њега, али сведочанства не беху једнака. 57Неки пак усташе и сведочаху лажно против њега говорећи: 58„Ми чусмо како он говори: ‘Ја ћу развалити овај храм, начињен рукама, па ћу за три дана саградити други, који неће бити начињен рукама.’” 59Па ни такво њихово сведочанство не беше једнако. 60Тада стаде првосвештеник на средину и упита Исуса говорећи: „Зар ништа не одговараш шта ови сведоче против тебе?” 61А он ћуташе и не одговори ништа. Првосвештеник га опет упита и рече му: „Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?” 62А Исус рече: „Ја сам, и видећете Сина човечјег како седи с десне стране силе и иде са облацима небеским.” 63На то првосвештеник раздра своје хаљине и рече: „Шта нам још требају сведоци? 64Чули сте хулу; шта вам се чини?” А они га сви осудише да је заслужио смрт. 65И неки почеше да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и да му говоре: „Прореци!” И слуге га удараху по лицу.

66И кад је Петар био доле у дворишту, дође једна од првосвештеникових слушкиња, 67па видевши Петра како се греје, погледа га и рече: „И ти беше са Исусом Назарећанином?” 68Но он одрече говорећи: „Нити знам, нити разумем што говориш.” И изађе напоље у предворје, и петао запева. 69А слушкиња га виде и поче опет говорити онима што тамо стајаху: „Овај је од њих.” 70Али он опет одрицаше. Мало после опет присутни рекоше Петру: „Заиста си од њих, јер си и Галилејац.” 71Тада он поче да се куне и заклиње: „Не знам тога човека о којем говорите.” 72И одмах по други пут петао запева. А Петар се сети речи како му рече Исус: „Пре но што петао два пута запева три пута ћеш ме се одрећи.” И бризну у плач.

Currently Selected:

Марко 14: SNP_CNZ

Highlight

Copy