Лука 2

Исусово рођење

1У оно време пак изађе заповест од цара Августа да се попише сав свет. 2Ово је био први попис кад је Кириније управљао Сиријом. 3И сви су ишли да се попишу – свако у свој град. 4Тако и Јосиф оде из Галилеје из града Назарета горе у Јудеју, у Давидов град који се зове Витлејем, зато што је био из Давидовог дома и породице, 5да се упише са својом испрошеном женом Маријом, која је била трудна. 6А кад су били онде, дође време да она роди, 7и роди свога сина првенца, те га пови у пелене и метну у јасле, јер за њих није било места у гостионици.

8А у истом том крају пастири су ноћивали под ведрим небом стражарећи код свога стада. 9И анђео Господњи им приступи и слава Господња их обасја, те се уплашише врло. 10Анђео им пак рече: „Не бојте се; јер, гле, јављам вам велику радост, која ће бити свему народу, 11зато што вам се данас родио Спаситељ у Давидовом граду, који је Христос Господ. 12И ово вам је знак: наћи ћете дете повијено у пелене где лежи у јаслама.” 13И одједном се са анђелом створи мноштво небеске војске хвалећи Бога и говорећи: 14„Слава Богу на висини и на земљи мир међу људима који су по Божјој вољи.”

15А кад анђели одоше од њих на небо, пастири говораху један другом: „Хајдемо до Витлејема да видимо тај догађај о коме нас је Господ обавестио.” 16И журећи дођоше, па нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама. 17А кад видеше, објавише што им је речено за ово дете. 18И сви који су чули задивише се ономе што су им пастири рекли. 19А Марија је памтила све ове речи и размишљала о њима у свом срцу. 20И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели онако како им је било речено.

21И кад се навршише осам дана за његово обрезање, наденуше му име Исус, како га назва анђео пре него што га је мајка зачела.

Исуса доносе у храм

22И кад се навршише дани њиховог очишћења – по Мојсијевом закону, однеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа, 23као што је написано у закону Господњем: „Све мушко што се прво рађа нека се посвети Господу”, 24и да принесу жртву како је речено у закону Господњем: „Пар грлица или два голупчета”.

25И, гле, у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон, и то човек праведан и побожан, који је очекивао Израиљеву утеху и Дух Свети беше у њему. 26Њему је Дух Свети прорекао да неће видети смрти пре но што види помазаника Господњег. 27И надахнут Духом, дође у храм. И кад су родитељи уносили дете Исуса да поступе с њим по законском обичају, 28узе га на своје руке, благослови Господа и рече: 29„Сад отпушташ с миром свога служитеља, Господе, по речи својој, 30јер су моје очи виделе спасење твоје, 31које си припремио пред свим народима, 32светлост за просвећење многобожаца и славу свога народа Израиља.” 33И његов отац и мајка чудили су се ономе што се говорило за њега. 34И благослови их Симеон, па рече његовој мајци Марији: „Види, овај је одређен да обори и подигне многе у Израиљу и буде знак коме ће се противити, 35а теби самој мач ће пробости душу да се открију мисли многих срца.”

36Била је и пророчица Ана, Фануилова кћи из племена Асирова; она беше врло стара, од свога девојаштва живела је с мужем седам година, 37а као удовица до осамдесет четири године није напуштала храм служећи Богу постом и молитвом ноћу и дању. 38И у исти час она дође и слављаше Бога и говораше о њему свима који су чекали избављење у Јерусалиму.

39И кад извршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у свој град Назарет. 40А дете је расло и јачало пунећи се мудрошћу, и благодат Божја беше на њему.

Исус као дечак у храму

41И сваке године о празнику Пасхе његови родитељи ишли су у Јерусалим. 42Кад му је пак било дванаест година, одоше тамо по празничном обичају, 43па кад проведоше дане, приликом њиховог повратка дете Исус задржа се у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали, 44него, мислећи да је међу сапутницима, одоше дан хода и тражаху га међу рођацима и познаницима, 45па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим тражећи га. 46И после три дана нађоше га у храму где седи међу учитељима, слуша их и пита их. 47А сви који су га слушали дивили су се његовој памети и његовим одговорима. 48И кад га видеше, запрепастише се, те му његова мајка рече: „Дете, што си нам то учинио? Види, твој отац и ја тражили смо те уцвељени.” 49Он им рече: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да ја треба да будем у дому свога Оца?” 50Али они нису разумели реч коју им је рекао. 51И сиђе с њима, те дође у Назарет, и био им је послушан. А његова мајка је чувала све ове речи у свом срцу. 52Исус је пак напредовао у младости и расту и милости код Бога и људи.

Currently Selected:

Лука 2: SNP_CNZ

Highlight

Copy