Лука 1

Увод и посвета Теофилу

1Пошто су многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, 2онако како нам предаше они који су од почетка били очевици и служитељи речи, 3наумих и ја – пошто сам све тачно испитао од почетка – да ти напишем по реду, угледни Теофиле, 4да увидиш истинитост онога о чему си поучен.

Најава рођења Јована Крститеља

5У време јудејског цара Ирода беше један свештеник по имену Захарија, од Авијине чреде, и његова жена, од Аронових кћери, по имену Јелисавета. 6Обоје беху праведни пред Богом, живећи без мане по свим заповестима и наредбама Господњим. 7Децу нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје зађоше у године.

8Кад је он као свештеник служио пред Богом по реду своје чреде, 9по обичају свештенства, паде на њега коцка да уђе у храм Господњи и кади, 10а за то време кађења све мноштво народа молило се напољу. 11Тада му се појави анђео Господњи стојећи с десне стране кадионог жртвеника. 12Видевши га, Захарија се узнемири и страх га спопаде. 13Али му анђео рече: „Не плаши се, Захарија, јер је услишена твоја молитва и твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти треба да му наденеш име Јован. 14Радоваћеш се и веселићеш се, и многи ће се обрадовати његовом рођењу. 15Јер ће бити велик пред Господом, неће пити ни вина ни жестока пића, а Духа Светога напуниће се још у утроби своје мајке, 16те ће обратити многе Израиљеве синове њиховом Господу Богу. 17Он ће ићи пред њим у Илијином духу и сили да обрати срца отаца према деци и непокорне на праведничку разборитост, да припреми Господу уређен народ.” 18Захарија пак рече анђелу: „По чему ћу то познати? Ја сам, наиме, стар, а и жена ми је зашла у године.” 19Одговори анђео и рече му: „Ја сам Гаврило, који стоји пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радосну вест. 20И ево, онемећеш и нећеш моћи да проговориш до онога дана кад ће се ово догодити зато што ниси поверовао мојим речима које ће се испунити у своје време.” 21А народ је ишчекивао Захарија и чудио се што се дуго задржао у храму. 22А кад је изишао, није могао да им говори, и увидеше да му се неко јавио у храму. И он им даваше знаке главом и оста нем.

23И кад се навршише дани његове службе, оде својој кући. 24А после ових дана заче његова жена Јелисавета и крила се пет месеци говорећи: 25„Тако ми је учинио Господ у време кад погледа на мене да скине моју срамоту међу људима.”

Благовест о Исусовом рођењу

26А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у галилејски град по имену Назарет 27девојци испрошеној за човека по имену Јосиф, из Давидовог дома; девојка се звала Марија. 28И ушавши к њој анђео рече: „Радуј се ти што си стекла милост, Господ је с тобом [благословена си међу женама].” 29Она се уплаши на ову реч и размишљаше какав би то поздрав био. 30Тада јој анђео рече: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост у Бога. 31И, гле, зачећеш и родићеш сина; и наденућеш му име Исус. 32Он ће бити велик и зваће се Син Свевишњега, и даће му Господ Бог престо његовог оца Давида, 33те ће владати над домом Јаковљевим довека, и његовом царству неће бити краја.” 34А Марија рече анђелу: „Како ће то бити кад не знам мужа?” 35Анђео пак одговори и рече јој: „Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњега осениће те; зато ће се то свето дете звати Син Божји. 36И види, твоја рођака Јелисавета, и она заче сина у својој старости; ово је шести месец њој коју зову нероткињом, 37јер је свака реч Божја моћна.” 38На то Марија рече: „Ево служитељке Господње; нека ми буде како си казао!” И анђео оде од ње.

Сусрет Марије и Јелисавете

39У оне дане Марија уста и похита у горски крај у један Јудин град, 40па уђе у Захаријину кућу и поздрави Јелисавету. 41Кад Јелисавета чу Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби, и напуни се Духа Светога Јелисавета, 42те повика из гласа и рече: „Благословена си међу женама и благословен је плод утробе твоје! 43И откуд ми то да мајка мога Господа дође к мени? 44Јер, гле, кад глас твога поздрава дође до мојих ушију, заигра дете од радости у мојој утроби. 45И блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој је Господ рекао.”

Маријина песма

46Марија пак рече: „Велича душа моја Господа 47и обрадова се дух мој Богу, моме спаситељу, 48што погледа на понизност своје служитељке. Јер, гле, одсад ће ме сви нараштаји сматрати блаженом 49што ми велика дела учини Силни, и свето је име његово, 50и милостив је од колена до колена онима који га се боје. 51Својом руком учини силу, разби охоле у мислима њиховог срца. 52Збаци владаре с престола и узвиси понизне, 53гладне насити добрима, а богате отпусти празне. 54Прихвати Израиља, свога слугу, да се сети милости, 55као што рече нашим очевима, Аврааму и његовом потомству довека.” 56А Марија оста с њом око три месеца, па се врати својој кући.

Рођење Јована Крститеља

57Јелисавети пак дође време да роди и роди сина. 58И чуше њени суседи и рођаци да јој је Господ указао велику милост, те се радоваху с њом. 59А у осми дан дођоше да обрежу дете и називаху га Захарија – по имену његовог оца. 60Али његова мајка проговори и рече: „Не, него ће се звати Јован.” 61Рекоше јој: „Нема никога у твојој родбини који се тако зове.” 62И знацима упиташе његовог оца да каже како би он желео да се дете зове. 63И заиска плочицу за писање, па написа: „Јован је његово име.” И сви се зачудише. 64А његова уста и језик се одмах отворише, па говораше славећи Бога. 65И страх обузе све њихове суседе, те се у целом горском крају Јудеје говорило о свему овоме, 66па сви који су чули примише то у своја срца говорећи: „Шта ће то бити од овога детета?” Јер рука Господња беше с њим.

Захаријина песма и пророштво

67А Захарија, његов отац, напуни се Духа Светога и изговори пророчке речи: 68„Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, што је посетио и испунио свој народ 69и подигао нам род спасења у дому свога слуге Давида, 70као што је обећао од давнина кроз уста својих светих пророка 71спасење од наших непријатеља и из руке свих који нас мрзе, 72да учини милост нашим очевима и да се сети свога светог савеза, 73заклетве којом се заклео нашем оцу Аврааму, да ће нам дати 74да му служимо без страха избављени од непријатељске руке 75у светости и праведности пред њим у све наше дане. 76А ти, дете, зваћеш се пророк Свевишњега јер ћеш ићи пред Господом да припремиш његове путеве, 77да научиш његов народ да је спасење у опроштењу њихових грехова, 78милосрдним срцем нашег Бога, којим ће нас посетити светлост с висине, 79да засветли онима што седе у мраку и сенци смрти, да упути наше ноге на пут мира.”

80А дете је расло и јачало духом, и било је у пустињи до дана његовог иступања пред Израиљ.

Currently Selected:

Лука 1: SNP_CNZ

Highlight

Copy