Лука 15

Прича о изгубљеној овци

(Мт 18, 12-14)

1А сви цариници и грешници су се стално приближавали к њему да га слушају. 2Фарисеји пак и књижевници гунђали су говорећи: „Овај прима грешнике и једе с њима.” 3Тада им каза ову причу: 4„Ко од вас, кад има сто оваца и изгуби једну од њих, неће оставити деведесет девет у пустињи – и не пође за изгубљеном док је не нађе? 5И кад је нађе, ставља је на своја рамена радујући се, 6па кад дође кући, сазива пријатеље и суседе и каже им: ‘Радујте се са мном јер сам нашао своју изгубљену овцу.’ 7Кажем вам: тако ће на небу бити већа радост због једног грешника који се каје неголи због деведесет девет праведника којима покајање није потребно.

Прича о изгубљеној драхми

8Или, која жена, кад има десет драхми, па једну драхму изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу, и не тражи је марљиво док је не нађе? 9И кад је нађе, сазива пријатељице и суседе и каже: ‘Радујте се са мном јер сам нашла драхму коју сам изгубила.’ 10Тако се, кажем вам, радују Божји анђели због једног грешника који се каје.”

Прича о блудном сину

11И рече: „Један човек је имао два сина. 12И млађи од њих рече оцу: ‘Оче, дај ми део имања који ми припада.’ И он им подели имање. 13А после неколико дана млађи син покупи све, оде у далеку земљу, те потроши немилице онде сав свој иметак живећи распусно. 14А кад је потрошио све, наста велика глад у оној земљи и он поче да оскудева. 15Тако оде и прибави се код једног грађанина оне земље, који га посла на своја поља да чува свиње. 16И желео је да напуни свој стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао. 17А кад је дошао к себи, рече: ‘Колико најамника код мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде пропадам од глади. 18Устаћу и отићи ћу свом оцу и речи ћу му: Оче, згрешио сам небу и теби, 19нисам више достојан да се зовем твој син; прими ме као једног од својих најамника.’ 20И уста, те дође свом оцу. А кад је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби га. 21А син му рече: ‘Оче, згрешио сам небу и земљи, нисам више достојан да се зовем твој син.’ 22Отац пак рече својим слугама: ‘Изнесите брзо најлепшу хаљину и обуците га, и дајте прстен на његову руку и обућу на ноге, 23доведите и угојено теле, закољите, да једемо и да се веселимо, 24јер је овај мој син био мртав и оживео је, био је изгубљен, али је нађен.’ И почеше да се веселе. 25А његов старији син је био у пољу. Кад је пак долазио и приближио се кући, чу свирку и играње, 26те дозва једног од слугу и испитиваше шта је то. 27А он му рече: ‘Дошао је твој брат и твој отац је заклао угојено тело зато што га је здравог дочекао.’ 28На то се он расрди и не хтеде ући. А његов отац изађе и мољаше га. 29Али он одговори оцу: ‘Види, служим ти толико година и никад нисам преступио твоје заповести, па ми никад ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима. 30А кад је дошао овај твој син, који је расуо твоје имање с блудницама, заклао си му угојено теле.’ 31Он му пак рече: ‘Дете, ти си увек са мном и све што је моје – твоје је; 32али је требало да се веселимо и радујемо зато што је овај твој брат био мртав, и оживео је, и изгубљен је био, и нађен је.’”

Currently Selected:

Лука 15: SNP_CNZ

Highlight

Copy