Лука 14

Исцељење човека од водене болести

1Кад је једном у суботу ушао у кућу неког фарисејског старешине да једе, они су мотрили на њега. 2И, гле, пред њим је био неки човек који је патио од водене болести. 3И Исус проговори и рече законицима и фарисејима: „Сме ли се суботом лечити или не?” 4А они су ћутали. И дохвати га, исцели и отпусти. 5А њима рече: „Који од вас неће свога сина или вола, кад му падне у бунар, одмах извадити у суботњи дан?” 6И нису могли да му одговоре на то.

Прво и последње место

7А гостима каза причу кад опази како су изабрали прочеља, и рече им: 8„Кад те неко позове на свадбу, немој да седнеш у прочеље да случајно не позове неког ко је угледнији од тебе, 9па да ти не каже кад дође онај који је позвао тебе и њега: ‘Дај место овоме!’ И онда ћеш постиђен заузети последње место. 10Него кад те позову, иди и седни на последње место, да ти каже кад дође онај који те је позвао: ‘Пријатељу, помакни се навише.’ Тада ће ти бити част пред свима који су с тобом за трпезом. 11Јер ће бити понижен сваки који уздиже самога себе, а ко самога себе унижава, биће узвишен.” 12А и ономе што га је позвао рече: „Кад приређујеш ручак или вечеру, немој да зовеш своје пријатеље, нити своју браћу, нити своје сроднике, нити богате суседе, да не би и они тебе позвали и узвратили ти. 13Него кад приређујеш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе 14и бићеш блажен што не могу да ти узврате; узвратиће ти се о васкрсењу праведних.”

Велика вечера

(Мт 22, 1-10)

15Кад је то чуо један од гостију, рече му: „Блажен је онај који ће јести хлеб у царству Божјем.” 16На то он рече: „Један човек је приредио велику вечеру и позвао многе, 17а кад је било време за вечеру, посла свога слугу да каже званицама: ‘Дођите, јер је већ све готово.’ 18Тада почеше сви одреда да се изговарају. Први му рече: ‘Купио сам њиву и морам изаћи да је видим. Молим те, сматрај да сам се извинио.’ 19И други рече: ‘Купио сам пет јармова волова, па идем да их огледам. Молим те, сматрај да сам се извинио.’ 20И трећи рече: ‘Оженио сам се и зато не могу да дођем.’ 21А слуга дође и јави то своме господару. Тада се домаћин расрди и рече своме слуги: ‘Изађи брзо на градске улице и сокаке, па доведи овамо сиромахе, кљасте, слепе и хроме.’ 22И рече му слуга: ‘Господару, учињено је што си наредио, а места још има.’ 23Тада господар рече слуги: ‘Изађи на друмове и до забрана, па их приволи да дођу – да ми се напуни кућа.’ 24Кажем вам да неће окусити моје вечере ниједан од оних људи који су били позвани.”

Потпуна преданост Исусу Христу

25А кад је многи народ ишао с њим, обрати им се и рече: 26„Ако ко дође к мени, а није му мрзак његов отац, и мајка, и жена, и деца, и браћа и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик. 27Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик. 28Јер ко од вас, кад хоће да зида кулу, неће прво сести и прорачунати трошак – да ли има да доврши? 29Да не би, кад постави темељ, а не може да доврши, сви који гледају почели да му се ругају 30говорећи: ‘Овај човек је почео да зида, али није могао да доврши.’ 31Или који цар, кад крене да зарати на другог цара, неће ли прво сести и посаветовати се да ли може са десет хиљада да изађе у сусрет ономе што иде на њега са двадесет хиљада? 32Ако не може, послаће посланике док је онај још далеко и молиће примирје. 33Тако, дакле, сваки од вас који се не одрекне свег свог имања не може бити мој ученик.

34Со је добра; али ако и со обљутави, чиме ће се поправити? 35Нити је за земљу, нити за ђубре; бацају је напоље. Ко има уши да чује – нека чује.”

Currently Selected:

Лука 14: SNP_CNZ

Highlight

Copy