Исаија 38

Господ исцељује оболелог Језекију

1У оне дане разболе се смртно Језекија. Пророк Исаија, син Амосов, дође к њему и рече: „Овако вели Господ: ‘Припреми кућу своју јер ћеш умрети. Нећеш оздравити.’” 2Тада Језекија окрете лице према зиду и помоли се Господу. 3Он рече: „О, Господе, сети се да сам пред тобом ходио верно и пуним срцем и да сам чинио оно што је угодно очима твојим.” Потом Језекија заплака горко.

4Тад дође Исаији реч Господња: 5„Иди и кажи Језекији: Овако говори Господ, Бог праоца твога Давида: ‘Услишио сам молитву твоју и видео срце твоје. Ево, додаћу твом веку петнаест година. 6Избавићу тебе и град овај из руке цара асирског. Заштитићу град овај.’” 7Ово нека ти буде знак од Господа да ће Господ испунити обећање које је дао: 8„Ево, вратићу сенку по подељцима по којим је ишао на сунчанику Ахазовом уназад за десет подељака.” И врати се сунце десет подељака преко којих је било прешло.

Језекијина песма

9Песма Језекије, цара Јудиног, коју је написао кад се био разболео, па оздравио од болести своје:

10„Ја рекох: усред живота свога

ступам пред врата подземља,

прекратише се године моје.

11Рекох: нећу више Господа гледати

у земљи живих.

Нећу човека видети

међу становницима земаљским.

12Стан се мој руши,

одбачен је као шатор пастирски.

Као ткач си намотао живот мој

и од основе одвојио.

Још дан и ноћ и скончаћу.

13До јутра вичем

као да ми лав кости мрви.

Још дан и ноћ и скончаћу.

14Попут ластавице пиштим,

као голубица запомажем,

очи ми се замаглише

гледајући у висину.

Господе мој! У невољи сам,

избави ме!

15Шта да кажем?

Он ми рече и уради.

Проживећу све године своје

у јаду душе своје.

16Господе мој!

Кроз то се обнавља.

Кроз то живи дух мој.

Ти ћеш ме исцелити и сачувати.

17Гле, горчина ми постаде здравље!

Ти си из јаме пропасти

избавио душу моју.

Иза себе си бацио

све грехе моје.

18Неће те подземље славити,

нити ће те смрт хвалити,

они који оду доле,

не надају се истини твојој.

19Живи, онај живи тебе слави

као ја данас.

Отац синове поучава

истини твојој.

20Господ ме спасава,

зато свирајмо

у све дане живота свога

у храму Господњем!”

21Онда Исаија рече да узму венац од сувих смокава и да ставе на оток, па да оздрави. 22Тад Језекија рече: „Шта ће бити знак да ћу ићи у храм Господњи?”

Currently Selected:

Исаија 38: SNP_CNZ

Highlight

Copy