Исаија 37

Господ спасава Јерусалим

1Кад чу то, цар Језекија раздера одећу своју, обуче кострет и оде у храм Господњи. 2Затим посла Елијакима, управника двора, писара Сомну и старешине свештеничке, одевене у кострет, пророку Исаији, сину Амосовом. 3Они му рекоше: „Овако вели Језекија: ‘Данашњи дан је дан невоље, казне и ругла. Деца приспеше до порођаја, а нема снаге да се роде. 4Можда је чуо Господ, Бог твој, речи Равсака, којег је послао цар асирски, господар његов, да се наруга Богу живом. Због тих речи које је чуо можда ће га казнити Господ, Бог твој. Помоли се за ове који су преостали.’”

5Слуге цара Језекије дођоше пред Исаију. 6Тад им Исаија рече: „Овако кажите господару свом: ‘Овако говори Господ: Не бој се речи које си чуо кад су ме ружиле слуге цара асирског. 7Ево, удахнућу му вест због које ће се вратити у земљу своју. Учинићу да и погине од мача у својој земљи.’”

8Равсак се врати и затече цара асирског како опседа Ливну, јер је чуо да је он отишао од Лахиша. 9Он је био чуо да је египатски цар Тирака кренуо против њега. Тад он упути посланике Језекији да му поруче: 10„Овако кажите Језекији, цару јудејском: ‘Немој да те заварава Бог твој у којег се уздаш кад ти говори да Јерусалим неће пасти у руке цара асирског. 11Ето, чуо си шта су учинили цареви асирски свим земљама које су сатрли. А ти ћеш да се спасеш! 12Јесу ли избавили богови народе које су сатрли очеви моји: Госанце, Харанце, Ресефе, и синове Еденове који су били у Теласару? 13Где су цар ематски, цар арфадски, цар града Сефарвима, од Ене и Аве?’”

14Језекија прими писмо из руке посланика, прочита га, отиде у храм Господњи и разви га Језекија пред Господом. 15Потом се Језекија помоли Господу говорећи: 16„Господе Саваоте, Боже Израиљев, који седиш на херувимима! Ти си Бог над свим царствима на земљи! Ти си небо и земљу створио! 17Господе! Приклони уво своје и саслушај! Отвори, Господе, очи своје и погледај! Чуј све речи Сенахиримове којим ружи Бога живог! 18Заиста су цареви асирски уништили све народе и земље њихове. 19Побацали су богове њихове у огањ. Међутим, то нису били богови, него дела руку људских, дрво и камен. Зато су их уништили. 20А сад, Господе, Боже наш, избави нас из руке његове, да увиде сва царства на земљи да си само ти Господ.”

21Тад поручи Амосов син Исаија Језекији: „Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Услишио сам молбу коју си ми послао у вези са асирским царем Сенахиримом.’ 22Ово је реч коју је Господ изрекао за њега:

‘Руга ти се и подсмева

девојка, кћи сионска.

За тобом маше главом

кћи јерусалимска.

23Коме си се ругао и на кога си хулио?

Против кога си глас подигао

и подизао очи охоле?

На Свеца Израиљевог!

24Преко слугу својих ружио си Господа

и рекао си:

С мноштвом кола попео сам се

на високе планине,

на врх Ливана.

Посекао сам чемпресе високе његове

и најлепше кедре његове.

Дошао сам до врха његовог,

у шуму Кармила његовог.

25Копао сам и пио воду туђу,

исушио сам стопама својим

све реке египатске.

26Зар још ниси чуо?

Одавно сам то припремао,

од искона сам то замислио.

Сад пуштам да се догоди:

ти ћеш градове утврђене

у рушевине претворити.

27Становници њихови немоћни,

препаднути и збуњени,

постадоше као трава у пољу,

као трава зелена,

као трава на крововима,

која се сасуши пре него што сазри.

28Знам кад ти почиваш,

кад излазиш и када улазиш.

29Ти бесниш на мене

и дође ми обест твоја

до ушију мојих.

Зато ћу ставити брњицу

кроз ноздрве твоје,

узду у губицу твоју,

па ћу те натраг отерати,

путем којим си дошао.

30Нека ти је ово знак:

ове ће се године јести

што само од себе нарасте

и идуће што само роди,

а треће године сејте и жањите,

садите винограде

и једите плод њихов.

31Што преостане од дома Јудиног,

пустиће жиле у дубину

и плод ће донети у висину.

32Из Јерусалима ће изаћи остатак

и сачуваће се на Сиону.’

То ће учинити ревност Господа Саваота.

33Због тога овако говори Господ

за цара асирског:

‘Он неће ући у овај град,

нити ће стреле у њега бацати.

Неће се са штитом њему примаћи,

нити ће око њега опкоп копати.

34Вратиће се путем којим је дошао,

а у град овај неће ући.’

Тако говори Господ.

35‘Штитићу град овај,

сачуваћу га себе ради

и ради Давида, слуге свога.’”

36Тад изађе анђео Господњи и поби у асирском збору сто осамдесет пет хиљада. Кад устадоше ујутру, гле, све сами мртваци!

37Тад се подиже и оде цар асирски Сенахирим, врати се и остаде у Ниневији. 38Кад се једном клањао у храму бога свог Нисрока, убише га мачем синови његови Адрамелех и Сарасар. Затим они побегоше у земљу араратску, а на његово место зацари се син његов Есарадон.

Currently Selected:

Исаија 37: SNP_CNZ

Highlight

Copy