Исаија 17
17
Пропаст Дамаска и Израиља
1Говор Дамаску:
„Гле, Дамаск нестаје као град
и постаје гомила рушевина.
2Опустеће градови ароирски,
постаће испаша стадима.
Лежаће у њима
и нико их неће терати.
3Нестаће бедема у Јефрему
и царства у Дамаску.
Десиће се остатку Арама,
као и слави синова Израиљевих.”
Тако говори Господ Саваот.
4„У тај дан ће се смањити
слава Јаковљева
и истопиће се сало
с тела његовог.
5То ће бити као кад жетелац
жито хвата
и рука му класје жање.
Биће као кад се класје сабира
у долини рафајској.
6Остаће у њој пабирци
као кад се маслина отреса,
по две-три на врху остану,
а четири-пет на гранама дрвета.”
Тако говори Господ, Бог Израиљев.
7У тај дан погледаће човек на свог Створитеља и гледаће очи његове Свеца Израиљевог. 8Неће више гледати на жртвенике, дела руку својих, нити ће гледати оно што су створили прсти његови – идоле и ликове.
9У тај дан ће бити напуштени
утврђени градови његови,
као што су пустиње и шума,
који су остављени пред синовима Израиљевим,
и биће пустош.
10Заборавио си Бога спасења свог
и ниси се сетио стене силе своје.
Зато сади дивне вртове
и пресађуј у њих младице стране.
11У дан кад их посадиш, обилазиш их
и ујутру рано процветају саднице твоје.
Међутим, пропадне жетва у дан невоље
и бол ти остане.
12Ох, каква је бука народа многих,
хучу као што море хуче.
Шуми народ
као што шуме воде силне.
13Жуборе народи
као што жуборе воде силне,
али кад им Он запрети,
оне беже далеко,
развејане као плева
по брдима од ветра,
као прах од вихора завитлан.
14Увече, ето страха!
Пре сванућа нема никог!
То је судбина оних који нас поробљују
и коб оних који нас пљачкају.
Currently Selected:
Исаија 17: SNP_CNZ
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
