Исаија 16

Наставак о моавском страдању

1Шаљите јагањце владару земље,

од Селе, преко пустиње,

до горе кћери сионске.

2Биће кћери моавске

као птице разбежане,

из гнезда отеране,

на обале арнонске.

3Сазови веће! Донеси одлуку!

Начини тамном сенку у подне,

заклони прогнане,

немој бегунце да издаш!

4Нека код тебе бораве

изгнаници моавски.

Буди им заклон

од оних који пустоше!

Нестаће насилник,

престаће пустошење,

истребиће се из земље угњетач.

5Учврстиће се престо милошћу.

Седеће на њему у истини,

у шатору Давидовом,

судија који правду тражи

и правицу спроводи.

6Чули смо за охолост Моава,

гордост велику,

понос његов, охолост његову, обест његову

и његову хвалисавост јалову.

7Зато кука Моавац за Моавцем,

сви кукају.

Уздишу за рушевинама Кир-Аресета,

сасвим сломљени.

8Осушише се поља есевонска

и чокот сивамски.

Вође народа уништише

племениту лозу његову,

која је до Јазира досезала

и вијугала по пустињи.

Изданци су му

до мора досезали.

9Зато плачем као Јазир

за чокотима сивамским.

Сузама те заливам,

Есевоне и Елеало.

Ратни поклич се разлегао

у време жетве твоје и бербе твоје.

10Нестаде из воћњака радости и весеља,

у виноградима се клицање не чује.

Не гази винар вино у кацама,

песма је замукла.

11Зато утроба моја титра

као харфица за Моавом,

а груди моје за Кир-Ересом.

12Кад се појави Моав

уморан на узвишици

и уђе у светилиште да се моли,

ништа постићи неће.

13Ово је реч коју давно рече Господ за Моав. 14Сада казује Господ говорећи: „За три године, као што су најамничке, слава Моава биће презрена са свим мноштвом његовим. Оно што остане биће мало и неугледно.”

Currently Selected:

Исаија 16: SNP_CNZ

Highlight

Copy