Дела апостолска 22

Павлова одбрана

1„Браћо и оци, саслушајте сада моју одбрану којом се браним пред вама.” 2А кад су чули да им се обраћа јеврејским језиком, умирише се још више. И рече: 3„ја сам Јудејац, рођен у Тарсу киликијском, а одгајен сам у овом граду и код Гамалилових ногу васпитан строго по отачком закону, ревнујући за Бога као и ви сви данас. 4Гонио сам ову науку до смрти, везујући људе и жене и предајући их у тамнице, 5што ми може посведочити првосвештеник са свим старешинама. Примивши од њих писма за браћу у Дамаску, ишао сам онамо да и тамошње свезане доведем у Јерусалим да се казне.

6А кад сам путовао и приближио се Дамаску, око подне обасја ме одједном велика светлост с неба, 7те падох на земљу и чух глас како ми говори: ‘Савле, Савле, зашто ме гониш?’ 8Ја пак одговорих: ‘Ко си ти, Господе?’ На то ми рече: ‘Ја сам Исус Назарећанин, кога ти гониш.’ 9Моје друштво виде светлост, али није чуло гласа који ми је говорио. 10Рекох још: ‘Шта да радим, Господе?’ А Господ ми рече: ‘Устани, иди у Дамаск и тамо ће ти се казати шта ти је све одређено да чиниш.’ 11И како нисам могао да гледам од сјаја оне светлости, водили су ме моји другови за руку и тако дођох у Дамаск.

12А неки Ананија, човек побожан по Закону, за кога су добро сведочили сви тамошњи Јудејци, 13дође к мени, приђе ми и рече: ‘Савле, брате, прогледај!’ И ја у тај час прогледах на њега! 14Он пак рече: ‘Бог наших отаца унапред те је одредио да упознаш његову вољу и да видиш Праведника, те да чујеш глас из његових уста 15јер ћеш му бити сведок пред свим људима за оно што си видео и чуо. 16И што сад оклеваш? Устани, крсти се, призови његово Име и спери своје грехе!’ 17Кад сам се пак вратио у Јерусалим и молио се Богу у храму, падох у занос. 18И видех га где ми говори: ‘Пожури и иди брзо из Јерусалима, јер неће усвојити оно што ти сведочиш за мене.’ 19Ја још рекох: ‘Господе, знају они да сам ја ишао од синагоге до синагоге, бацао у тамницу и тукао оне који верују у тебе. 20И кад се проливала крв твога сведока Стефана, стајао сам и ја онде, одобравао и чувао хаљине оних који су га убијали.’ 21И рече ми: ‘Иди, јер ћу те послати далеко међу многобошце.’”

Павле у тамници

22До ове речи слушали су га, затим подигоше свој глас говорећи: „Узми таквог са земље јер не треба да живи.” 23Док су они тако викали, витлали своје хаљине и бацали прашину у ваздух, 24заповедник нареди да га одведу у логор, рекавши да га батинама испитају да би дознао због чега су тако викали на њега. 25А кад га опружише и каишевима свезаше, Павле рече капетану, који је стајао према њему: „Зар смете да шибате римског грађанина – још неосуђеног?” 26Кад пак капетан чу ово, приђе заповеднику, обавести га и рече: „Шта хоћеш да чиниш? Та овај човек је римски грађанин.” 27Тада му приђе заповедник и рече: „Кажи ми, јеси ли ти римски грађанин?” А он рече: „Да.” 28Заповедник пак одговори: „Ја сам за прилично велику цену стекао то грађанство.” На то Павле рече: „А ја сам се и родио с њим.” 29И одмах одсупише од њега они који су хтели да га шибањем испитају. А заповедник се уплаши сазнавши да је Павле римски грађанин и што га је свезао.

30Сутрадан, желећи да дође до поузданог сазнања зашто га Јудејци оптужују, ослободи га, те нареди да се скупе првосвештеници и сав Синедрион, па сведе Павла и постави га пред њих.

Currently Selected:

Дела апостолска 22: SNP_CNZ

Highlight

Copy