Дела апостолска 21

Од Милита до Јерусалима

1Кад смо се растали од њих и отпловили, држећи се правог пута дођосмо на Кос, следећег дана на Родос, а оданде у Патару. 2И нашавши лађу која превози у Финикију, укрцасмо се и одвезосмо се. 3А кад нам се указа Кипар, остависмо га с леве стране и пловљасмо у Сирију, те приспесмо у Тир; онде је лађа имала да истовари терет. 4И пошто смо нашли ученике, остасмо ту седам дана; они су надахнути Духом говорили Павлу да не иде горе у Јерусалим. 5А кад нам се навршише ови дани, отидосмо оданде и путовасмо даље; пратили су нас сви са женама и децом до изван града, а на обали клекнусмо и помолисмо се Богу. 6Пошто смо се опростили једни од других, уђосмо у лађу, а они се вратише својим кућама.

7Свршивши пак пловидбу од Тира, стигосмо у Птолемаиду, поздрависмо браћу и остадосмо код њих један дан. 8Сутрадан отпутовасмо и дођосмо у Кесарију, па уђосмо у кућу јеванђелисте Филипа, који је био један од Седморице, и остадосмо код њега. 9Он је имао четири кћери, девојке, које су пророковале. 10Пошто смо се ту задржали више дана, дође из Јудеје један пророк по имену Агав, 11те нам приђе, узе Павлов појас, свеза своје ноге и руке, па рече: „Ово вели Дух Свети: ‘Човека чији је ово појас Јудејци ће у Јерусалиму свезати и предати у руке многобожаца.’” 12Кад смо то чули, молили смо ми и мештани да не иде горе у Јерусалим. 13Тада Павле одговори: „Шта то чините? Што плачете и цепате ми срце? За име Господа Исуса, ја сам спреман не само да будем свезан него и да умрем у Јерусалиму!” 14Како се није дао наговорити, ми се умирисмо и рекосмо: „Нека буде Господња воља.” 15После ових дана спремисмо се и одосмо горе у Јерусалим. 16С нама пођоше и неки од ученика из Кесарије, па нас одведоше неком Мнасону Кипранину, старом ученику, да будемо његови гости.

У Јерусалимској цркви

17А кад смо дошли у Јерусалим, браћа нас примише радосно. 18Сутрадан Павле с нама посети Јакова, а све старешине су биле присутне. 19И пошто их поздрави, причаше им у појединостима све што је Бог његовом службом учинио многобошцима.

20А кад су то саслушали, слављаху Бога и рекоше му: „Видиш, брате, колико хиљада верних има међу Јудејцима, и сви ревнују за Закон; 21а о теби су обавештени да све Јудејце који су међу многобошцима учиш и отпађујеш од Мојсија, говорећи им да не обрезују своју децу и да не живе по својим обичајима. 22Шта ћемо, дакле, сад? Свакако ће чути да си дошао. 23Стога, учини ово што ти кажемо: имамо четири човека који су се заветовали; 24узми их, подвргни се очишћењу с њима заједно и плати за њих да ошишају главе, па ће сви дознати да нема ништа од онога што су чули за тебе, него да и сам живиш држећи се Закона. 25А за многобошце који су примили веру одлучили смо и поручили да се чувају од меса жртвованог идолима, и од крви, и од удављеног, и од блуда.” 26Тада Павле узе те људе, па следећег дана очишћен с њима заједно уђе у храм објављујући да су се навршили дани очишћења, да би за сваког од њих жртва била принета.

Павла хватају у храму и одводе у римски логор

27А при истеку седам дана Јудејци из Азије приметише га у храму, побунише сав народ и ставише руке на њега вичући: 28„Израиљци, помагајте! Ово је човек који свуда све учи против народа, и Закона, и овога места, па је још и Грке увео у храм и оскрнавио ово свето место.” 29Претходно су, наиме, били видели Трофима из Ефеса с њим у граду и мислили да га је Павле увео у храм. 30И сав град се ускомеша, навали народ са свих страна, па ухватише Павла и стадоше га вући из храма, а врата се одмах затворише. 31Док су они тражили да га убију, дође глас до заповедника чете да је сав Јерусалим у пометњи. 32Он одмах узе војнике и капетане, па дотрча на њих. Они пак видеше заповедника и војнике, престаше да ударају Павла. 33Тада се заповедник приближи Павлу, прихвати га и нареди да га свежу двама ланцима, и распитиваше се ко је он и шта је учинио. 34А у народу једни викаху једно, а други друго; како од вике није могао ништа поуздано да сазна, заповедник нареди да га одведу у логор. 35А кад је био на степеницама, дошло је до тога да су га војници носили због силине народа, 36јер је мноштво народа ишло за њим и викало: „Погуби га!”

37А кад је требало да га уведу у логор, Павле рече заповеднику: „Смем ли ти нешто рећи?” Овај пак рече: „Зар ти знаш грчки? 38Да ниси ти онај Египћанин који је пре ових дана побунио и извео у пустињу четири хиљаде људи наоружаних ножевима?” 39На то Павле рече: „Ја сам Јудејац из Тарса киликијског, грађанин знаменитог града; молим те, допусти ми да се обратим народу.” 40И кад он допусти, Павле, стојећи на степеницама, махну руком народу. Кад пак наста велика тишина, проговори јеврејским језиком и рече:

Currently Selected:

Дела апостолска 21: SNP_CNZ

Highlight

Copy