Друга Самуилова 19

Давид оплакује Авесалома. Припреме за уједињење Југа и Севера

1Тада се цар потресе. Попе се у горњу собу над вратима и заплака. Док је ишао, овако је говорио: „Сине мој, Авесаломе... Сине мој... Сине мој, Авесаломе! Ех, да сам ја умро уместо тебе!... Авесаломе, сине мој... Сине мој...” 2Јоаву јавише: „Ено, цар плаче и тугује за Авесаломом.” 3Тако се победа тог дана претвори у жалост за сву војску, јер је народ тог дана чуо како се говори да цар тугује за својим сином. 4Зато се војска кришом врати у град, као што се крије војска која се стиди кад побегне из битке.

5Цар је покрио своје лице и ридао: „Сине мој, Авесаломе... Авесаломе, сине мој... Сине мој!” 6Тада Јоав дође цару у кућу и рече: „Данас си посрамио све слуге своје, а они су данас спасли животе теби, синовима твојим, ћеркама твојим, женама твојим и наложницама твојим. 7Показао си љубав онима који те мрзе, а мржњу онима који те воле. Данас си показао да не цениш ни војсковође ни војнике. Данас сам сазнао да би ти било милије да је Авесалом жив, а да смо сви ми погинули! 8Него сад устани, изађи и лепо се обрати војницима својим. Заклињем те Господом! Ако не изађеш, неће ниједан остати с тобом ноћас! То ће ти бити горе него сва зла која су те сналазила од младости твоје па до сада.”

9Тада цар устаде и седе крај врата. Онда јавише народу говорећи: „Ево, цар седи код врата.” Дође сва војска пред цара, а Израиљци су били побегли у своје шаторе. 10Тада народ поче да се свађа по свим племенима израиљским. Говорили су: „Цар нас је избавио из руку непријатеља наших, он нас је спасао из руку филистејских, а сада је морао да бежи пред Авесаломом. 11Авесалом, кога смо помазали да буде над нама, погибе у боју. Сада, зашто оклевате с враћањем цара?”

12Онда цар Давид поручи свештеницима Садоку и Авијатару говорећи: „Кажите старешинама јудејским: ‘Зашто да ви будете последњи који ће довести цара у његову кућу?’” Наиме, то што се говорило по целом Израиљу допрло је до цара и његове куће. 13„Ви сте моја браћа, кост моја и месо моје. Зашто да ви будете последњи који враћате цара? 14Реците и Амаси: ‘Зар ниси и ти кост моја и месо моје?’ Тако нека ми учини Бог и нека дода ако ми не будеш војсковођа док си жив, уместо Јоава.” 15Тако придоби срца свих људи Јудиних, који једнодушно поручише цару: „Врати се ти и све слуге твоје.”

16Тако се цар врати и дође до Јордана. Људи Јудини дођоше до Галгала да сретну цара и да га преведу преко Јордана. 17Похита и Симеј, син Гирин, од Венијамина из Ваурима, и сиђе с људима из Јуде у сусрет цару Давиду. 18Уз њега је било хиљаду људи из Венијамина. И Сива, управитељ дома Сауловог, дође са петнаест синова својих и двадесет слугу својих. Они пређоше Јордан и дођоше пред цара. 19Довукли су и сплав да превезу породицу цареву и да учине шта је цару мило. Син Гирин Симеј паде ничице пред царем кад је цар хтео да пређе Јордан. 20Он рече цару: „Нека ми господар мој не упише у грех и нека више не спомиње зло које је учинио слуга твој оног дана кад је цар, господар мој, излазио из Јерусалима. Нека цар то не прими к срцу. 21Слуга твој зна да је погрешио. Ево, дошао сам први од целог дома Јосифовог да сретнем цара, господара свога.”

22Тада одговори Серујин син Ависај говорећи: „Зар због тога неће погинути Симеј, који је ружио помазаника Господњег?”

23Онда Давид рече: „Шта ја имам с вама, синови Серујини, па ми се данас противите? Зар данас да погине неко у Израиљу? Зар нисам данас сазнао да сам цар над Израиљем?”

24Тада цар рече Симеју: „Нећеш погинути.” И цар му се закле.

25И потомак Саулов, Мефивостеј, дође цару у сусрет. Он није ноге своје освежавао, ни браду своју чешљао, ни одећу своју прао од дана кад је цар отишао, па до дана кад се вратио у миру. 26Кад је он из Јерусалима дошао да сретне цара, упита га цар: „Мефивостеју, зашто ниси пошао са мном?”

27Он одговори: „Царе, господару мој! Слуга мој ме превари! Слуга твој је рекао: ‘Оседлаћу себи магарца да га узјашем и да пођем с царем’, јер је слуга твој хром. 28Међутим, он је оклеветао слугу твога пред царем, господарем мојим. Само, цар, господар мој, као анђео је Божји. Зато, чини оно што сматраш да је добро. 29У целом дому мога претка били су људи који су заслужили да их побије цар, господар мој. А ти си посадио слугу твога међу оне који једу за столом твојим! Какво право ја имам и на шта да се жалим цару?”

30Цар му одговори: „Зашто причаш толико? Одлучујем: Ти и Сива поделите имање!” 31Мефивостеј рече цару: „Нека узме све, само кад се цар, господар мој, срећно вратио у дом свој!”

32Потом дође Варзелај Галађанин из Рогелима и пође с царем до Јордана, да га испрати преко Јордана. 33Варзелај је био врло стар, било му је осамдесет година. Он је снабдевао цара за време боравка у Маханаиму јер је био веома имућан.

34Онда цар рече Варзелају: „Пођи са мном, ја ћу те хранити код себе у Јерусалиму.”

35Међутим, Варезлелај одговори цару: „Колико ћу још живети па да идем с царем у Јерусалим? 36Имам осамдесет година. Могу ли да разликујем добро и зло? Може ли слуга твој да осети шта једе и пије? Могу ли још да слушам глас певача и певачица? Зашто би слуга твој био на терету цару, господару мом? 37Слуга твој ће само прећи Јордан с царем, па зашто би ме цар толико наградио? 38Пусти слугу свога да се врати у град свој да умрем код гроба оца свога и мајке своје. Ево, нека слуга твој Химам иде с царем, господарем мојим, па њему учини оно што сматраш добрим.”

39Цар одговори: „Нека Химам пође са мном. Учинићу му оно шта би ти волео и све што ме замолиш, учинићу ти.” 40Потом пређе сав народ преко Јордана. Пређе и цар, па пољуби цар Варзелаја и благослови га и овај се врати у своје место.

Препирка Јуде и Израиља

41Потом цар оде у Галгал, а Химам је био уз њега. Цара су пратили сав народ Јудин и половина народа Израиљевог.

42И, гле, сви људи Израиљеви дођоше цару и упиташе га: „Зашто те украдоше браћа наша, људи Јудини, и преведоше преко Јордана цара нашег и сав дом твој и све људе Давидове?”

43Тада одговорише људи Јудини људима Израиљевим: „Цар је наш род! Зашто се срдите због тога? Јесмо ли нешто појели цару? Јесмо ли нешто присвојили?”

44Људи Израиљеви одговорише људима Јудиним и рекоше: „Ми имамо десет делова код цара и ми смо ближи Давиду. Зашто сте нас запоставили? Зар нисмо ми први казали да вратимо нашег цара?” Међутим, тврдње људи Јудиних биле су јаче од тврдњи људи Израиљевих.

Currently Selected:

Друга Самуилова 19: SNP_CNZ

Highlight

Copy