Друга Самуилова 18

Авесаломов пораз и његова смрт

1Давид преброја народ који је био с њим и постави заповеднике над хиљадом и над стотином. 2Давид повери трећину народа Јоаву, трећину Ависају, сину Серујином, брату Јоавовом, и трећину Итају Гетејину. Онда рече цар народу: „И ја ћу поћи с вама.” 3Међутим, народ рече: „Ти не смеш ићи! Ако ми побегнемо или ако пола изгине, то није важно. Ти си сам као десет хиљада. Боље је да нам помажеш из града.” 4Цар им одговори: „Учинићу како ви мислите.” Потом цар стаде крај врата, а сав народ је излазио по стотинама и по хиљадама. 5Цар заповеди Јоаву, Ависају и Итају говорећи: „Чувајте ми младог Авесалома.” Сав народ је чуо шта је цар заповедио свим војсковођама за Авесалома.

6Тако народ изађе у поље за бој са Израиљем и поче бој у Јефремовој шуми. 7Тамо слуге Давидове потукоше Израиљце. Пораз је био велик јер погибе тог дана двадесет хиљада. 8Битка се прошири по целом том крају. Више народа прождера шума него мач.

Погибија Авесаломова

9Авесалом се нађе пред слугама Давидовим. Авесалом је јахао мазгу и мазга дође под гране великог храста. Глава му запе за храст и оста висећи између неба и земље, а мазга испод њега отрча. 10Један човек то виде и јави Јоаву говорећи: „Ено, видео сам Авесалома како виси о храсту.” 11Јоав одговори човеку који му је то јавио: „Гле, видео си га! Зашто га ниси сравнио са земљом? Ја бих ти дао десет сребрника и један појас!” 12Човек одговори Јоаву: „И кад би ми се избројало хиљаду сребрника, не бих дигао руку своју на сина царевог. Чули смо својим ушима како је цар заповедио теби, Ависају и Итају говорећи: ‘Чувајте ми младог Авесалома.’ 13Да сам га подмукло напао, не би се то од цара сакрило, а ти би се држао по страни.” 14Јоав одговори: „Нећу да губим време с тобом.” Затим узе три стреле у руку и забоде их у срце Авесалому, који је још жив висио о храсту. 15Потом десет штитоноша Јоавових опколише Авесалома и дотукоше га.

16Тада Јоав дуну у рог и народ преста да гони Израиљце, јер Јоав заустави народ. 17Потом узеше Авесалома, бацише га у повећу јаму у шуми и набацаше на њега веома велику гомилу камења. Сав Израиљ побеже, сваки своме шатору. 18Авесалом је за живота подигао себи споменик у царској долини. Он је мислио: „Немам сина који би чувао спомен имену мом.” Тај споменик је назвао својим именом и до данас се зове Авесаломов споменик.

19Потом Садоков син Ахимас рече: „Да отрчим и да јавим цару добру вест да га је Господ избавио из руку непријатеља његових.” 20Јоав му одговори: „Немој данас да будеш гласник, бићеш гласник другог дана. Овог дана немој да јављаш јер је син царев погинуо.” 21Затим Јоав рече Етиопљанину: „Иди и извести цара шта си видео.” Етиопљанин паде ничице пред Јоава и отрча. 22Садоков син Ахимас опет рече Јоаву: „Било како било, трчаћу за Етиопљанином.” Јоав одговори: „Зашто да трчиш, сине мој, неће те наградити за такву вест.” 23Овај рече: „Било како било, трчаћу.” Он одговори: „Онда трчи.” Ахимас отрча равницом и престиже Етиопљанина.

24Давид је седео међу двојим вратима. Стражар се попео на кров изнад врата. Управљајући поглед, он угледа једног самог човека како трчи. 25Стражар повика и јави цару. Цар рече: „Ако је сам, носи добру вест.” Док се он приближавао, 26стражар спази другог човека како трчи. Стражар викну вратару: „Ево, још један човек трчи сам!” Цар рече: „И он носи добру вест.” 27Стражар настави: „Познајем трк првог човека. Трчи као Садоков син Ахимас.” Цар рече: „То је добар човек, носи добру вест.”

28Ахимас повика и рече цару: „Добро је!” Он паде ничице на земљу пред царем и рече: „Нека је благословен Господ, Бог твој, који остави људе који дигоше руку на господара мога и цара!” 29Цар упита: „Је ли добро млади Авесалом?” Ахимас одговори: „Видео сам велику вреву кад слуга царев Јоав посла слугу твога, тако да не знам шта је било.” 30Цар рече: „Склони се и стани тамо.” Он се уклони и стаде.

31И, гле, дође Етиопљанин. Етиопљанин рече: „Нека господар мој, цар, чује добру вест! Господ те је избавио из руке свих оних који су устали против тебе!” 32Цар упита Етиопљанина: „Је ли добро млади Авесалом?” Етиопљанин одговори: „Нека непријатељи господара мога, цара, и сви који зло устају на тебе прођу као тај младић.”

Currently Selected:

Друга Самуилова 18: SNP_CNZ

Highlight

Copy