Друга о царевима 19

Чудесно спасење Јерусалима

1Кад то саслуша цар Језекија, раздера одећу своју и веза кострет око себе, па оде у храм Господњи. 2Затим посла управника двора Елијакима, писара Сомну и старешине свештеничке обучене у кострет Амосовом сину Исаији, пророку. 3Они му рекоше: „Овако вели Језекија: ‘Ово је дан невоље, казне и погрде. Деца приспеше да се роде, а нема се снаге за порођај. 4Само ако је Господ, Бог твој, чуо све речи војводе, којег је послао господар његов, цар асирски, како се руга Богу живом, па га казни због речи које је чуо Господ, Бог твој. Помоли се за оне који су преостали.’” 5Слуге цара Језекије дођоше Исаији.

6Тада им Исаија рече: „Овако кажите господару свом: ‘Овако говори Господ: Не плаши се речи које си чуо кад су ме ружиле слуге цара асирског. 7Ево, пустићу на њега дух и кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу и учинићу да погине од мача у својој земљи.’”

8Војвода се врати и, пошто је чуо да је асирски цар отишао од Лахиса, нађе га како опседа Ливну. 9Он је био чуо: „Египатски цар Тирак пошао је да те нападне”, зато опет посла изасланике Језекији да му кажу: 10„Немој да те заварава Бог твој, у којег се уздаш, кад ти каже да се неће дати Јерусалим у руке цара асирског. 11Ето, ти си чуо шта су учинили цареви асирски свим земљама које су уништили сасвим. А ти ћеш да се спасеш! 12Јесу ли богови спасли варваре које су уништили оци моји: Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове који су били у Теласару? 13Где су цар ематски, цар арфадски и цареви Сефарвима, Ене и Аве?”

Језекијина молитва

14Језекија прими писмо из руку посланика и прочита га. Потом Језекија оде у храм Господњи и разви га пред Господом. 15Језекија се помоли пред Господом говорећи:

„Господе, Боже Израиљев,

који седиш на херувимима!

Ти си једини Бог над свим царствима на земљи.

Ти си створио небо и земљу.

16Приклони Господе уво своје и ослушни!

Отвори Господе очи своје и погледај!

Чуј речи Сенахиримове које посла

да се руга Богу живом!

17Истина је, Господе,

да су асирски цареви

уништили варваре и земље њихове.

18Бацили су богове њихове у огањ.

То нису били богови,

него дело руку човечјих,

дрво и камен.

Зато су их уништили.

19Сад, Господе, Боже наш,

избави нас из руке његове

да би увидела сва царства на земљи

да си ти, Господе, Бог једини!”

Исаијина молитва

20Тада посла Амосов син Исаија Језекији поруку: „Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Услишио сам молитву коју си ми упутио због асирског цара Сенахирима.’

21Ово је реч коју изрече Господ против њега:

Презире те, руга ти се

девојка, кћи сионска.

За тобом одмахује главом

кћи јерусалимска.

22Кога си ружио и грдио?

Против кога си глас подигао

и уздигао очи своје?

Против Свеца Израиљевог!

23Преко слугу својих ружио си Господа.

Говорио си: ‘Изашао сам с мноштвом кола својих.

Попео сам се на високе горе на врхове.

Посекао сам његове кедрове високе

и чемпресе најлепше.

Доспео сам до врха највишег,

до врта шумског.

24Копао сам и пио сам воду туђу,

исушио сам стопалима својим све ископане бране.

25Зар ниси чуо? Одавно сам то припремио,

од искона сам замислио,

а сад дозвољавам да се догоди

да претвориш градове утврђене

у рушевине пусте.

26Становници њихови изнемогоше,

уплашише се и збунише се.

Постадоше као трава у пољу,

као травица зелена,

као трава на крову,

коју суши ветар источни.

27Знам када седаш и устајеш, када долазиш

и кад бесниш на мене.

28Беснео си на мене

и гнев твој дође до ушију мојих.

Зато ћу ти брњицу ставити у ноздрве твоје

и узду своју у губицу твоју.

Вратићу те путем којим си и дошао.

29Ово нека ти буде знак:

ове године јешћете што само изникне,

а треће године сејте и жањите, садите винограде

и једите плод њихов.

30Што се спасе и остане од дома Јудиног

пустиће жиле одоздо и родити одозго.

31Из Јерусалима ће изаћи који су преостали,

из горе Сион који су се спасли.’

То ће учинити ревност Господа Саваота.

32Зато овако говори Господ за цара асирског:

‘Неће ући у овај град,

неће овамо бацити стрелу,

ни штапом прићи,

нити раскопати насип око њега.

33Вратиће се путем којим је дошао,

а у град овај ући неће’, говори Господ.

34‘Бранићу овај град и избавићу га

због себе и слуге свога Давида.’”

35Те ноћи изађе анђео Господњи и поби у асирском збору сто осамдесет пет хиљада људи. Кад ујутру устадоше, збор је био пун мртвих.

36Тада се цар асирски Сенахирим подиже и врати се у Ниниву.

37Једном, док се клањао у храму свога бога Нисрока, синови његови Адрамелех и Сарасар убише га мачем и побегоше у земљу араратску, а на његово место зацари се његов син Есарадон.

Currently Selected:

Друга о царевима 19: SNP_CNZ

Highlight

Copy