Друга о царевима 18

Асирска опсада Јерусалима. Јудејски цар Језекија

1Треће године царевања Илиног сина Осије над Израиљем зацари се Ахазов син Језекија над Јудом. 2Имао је двадесет пет година кад је почео да влада и царевао је у Јерусалиму двадесет девет година. Мајка му се звала Авија и била је ћерка Захаријина. 3Он је чинио оно што је право пред Господом, сасвим као што је чинио праотац његов Давид. 4Оборио је узвишења, изломио стубове, уклонио богиње и уништио бронзану змију коју је Мојсије начинио. Наиме, пред њом су кадили синови Израиљеви и звали су је Неустан. 5Он се уздао у Господа, Бога Израиљевог. Нико му није био раван међу царевима Јудиним ни пре ни после њега. 6Он је прионуо уз Господа, није одступао од њега, него је држао заповести које је Господ заповедио Мојсију. 7Господ је био с њим и помагао му је у свим подухватима његовим. Одметнуо се од цара асирског да му не служи. 8Филистејце је сузбио до Газе и границе њихове од кула стражарских до утврђеног града.

Пад Самарије

9Четврте године Језекијиног царевања, а седме године царевања Илиног сина Осије над Израиљем, подиже се цар асирски Салманасар против Самарије и опколи је. 10Заузео ју је после три године. Шесте године Језекијиног царевања, а девете године Осијиног царевања над Израиљем, Самарија је пала. 11Цар асирски одведе Израиљце у Асирију и насели их у Алај, Авор на реци Гозану и по градовима мидским. 12То је било јер нису слушали глас Господа, Бога свога, раскинули су савез с њим, а нису слушали ни испуњавали заповести Мојсија, слуге Господњег.

Сенахирим напада Јудеју

13Четрнаесте године Језекијиног царевања подиже се цар асирски Сенахирим против свих утврђених градова Јудиних и заузе их. 14Тада цар Јудин Језекија посла поруку цару асирском у Лахис: „Погрешио сам. Одступи од мене, а испунићу све што тражиш од мене.” Онда цар асирски затражи од цара Јудиног Језекије триста таланата сребра и тридесет таланата злата. 15Језекија даде сав новац који се нађе у храму Господњем и у ризницама двора царевог. 16Тада Језекија скину с врата и довратка храма Господњег позлату коју је он био начинио и посла је цару асирском.

Опсада Јерусалима

17Међутим, цар асирски посла из Лахиса управника двора Равсариса и војводу с великом војском цару Језекији у Јерусалим. Они се попеше, дођоше и распоредише се код водовода с Горњег језера, који је крај пута у пољу ваљара. 18Они позваше цара пред њих. Изађоше Хелкијин син Елијаким, управник двора, писар Сомна и Асафов син Јоах, саветник. 19Војвода им рече: „Кажите цару Језекији да му ово поручује велики цар, цар асирски: ‘У какву наду се уздаш? 20Рекао си, али то су празне речи, да имаш савет и снагу за рат. У кога се уздаш, па си одступио од мене? 21Гле, уздаш се у Египат, који је као сломљени штап од трске, на који ако се неко наслони забије се и прободе руку. Такав је фараон, цар египатски, према свима који се уздају у њега. 22Ако ми кажете да се уздате у Господа, Бога свога, зар то није онај чија је узвишења и жртвенике уклонио и заповедио Јудејцима да се само пред тим жртвеником у Јерусалиму клањате? 23Хајде, опклади се с господарем мојим, царем асирским: Даћу ти две хиљаде коња ако нађеш јахаче за њих! 24Како ћеш се одупрети једном од најмањих заповедника мог господара? А ти се уздаш у египатска кола и коњанике! 25Најзад, зар сам ја без воље Господа дошао против града овог да га разорим? Господ ми је рекао: Иди на ту земљу и разори је!’”

26Тада Хелкијин син Елијаким, Сомна и Јоах рекоше војводи: „Говори слугама својим арамејски јер ми разумемо. Немој с нама да говориш јудејски да не чује народ који је на зидинама.” 27Међутим, војвода им рече: „Зар ме је господар мој послао да кажем ове речи твоме господару и теби? Зар не управо тим људима који седе на зидинама да с вама једу своју нечист и пију мокраћу своју?” 28Тада устаде војвода и повика гласно јудејски говорећи: „Послушајте реч великог цара, цара асирског. 29Овако цар говори: ‘Немојте да вас Језекија заварава јер он не може да вас избави из моје руке. 30Немојте да вас Језекија убеди да се уздате у Господа кад каже да ће вас Господ избавити и да овај град неће пасти у руке цара асирског. 31Не слушајте Језекију јер овако поручује цар асирски: Склопите мир са мном и предајте се. Онда ће сваки од вас да једе из свога винограда и са своје смокве и да пије воду са свог студенца док не дођем и не одведем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну маслином, уљем и медом, па ћете остати живи и нећете изгинути. 32Немојте да слушате Језекију који вас обмањује кад вам говори да ће вас Господ избавити. 33Да ли су богови других народа избавили своју земљу из руку цара асирског? 34Где су богови ематски и арфадски? Где су богови сефарвимски, енски и авски? Јесу ли избавили Самарију из руку мојих? 35Који су од свих богова тих земаља избавили своју земљу из руку мојих? А Господ ће избавити Јерусалим из руку мојих!’”

36Народ је ћутао и не одговараше му ни реч јер је цар био заповедио: „Немојте му одговарати.” 37Тада Хелкијин син Елијаским, управник двора, писар Сомна и Асафов син Јоах, саветник, дођоше Језекији, раздераше одећу и саопштише му војводине речи.

Currently Selected:

Друга о царевима 18: SNP_CNZ

Highlight

Copy