Прва Самуилова 17

Голијат изазива Израиљце. Давид побеђује Голијата

1Филистејци сакупише своје чете да ратују и састаше се у Сокоту Јудином. Распоредише се између Сокота и Азике код Ефес Дамима. 2Саул и Израиљци се скупише и распоредише у долини Или и сврсташе се за бој против Филистејаца. 3Филистејци се поставише на брду с једне стране, а Израиљци на брду с друге стране, а долина је била између њих. 4Тада изађе један мегданџија из филистејских редова. Звао се Голијат, а био је из Гата. Био је висок шест лаката и педаљ. 5На глави је носио бронзани шлем, а оклоп му је био у плочицама. Оклоп је био тежак пет хиљада сикала бронзе. 6На ногама је носио бронзане штитнике, а бронзани штит на раменима. 7Дршка његовог копља била је као разбој, а шиљак је тежио шест стотина сикала гвожђа. Пред њим је ишао штитоноша. 8Он стаде и повика израиљској војсци говорећи: „Зашто сте изашли и сврстали се за битку? Зар нисам ја Филистејац, а ви слуге Саулове? Изаберите једног међу вама, па нека дође пред мене. 9Ако ме победи и погуби, ми ћемо вам бити слуге. Ако ја победим њега и погубим га, онда ћете ви бити наше слуге и служићете нам.” 10Још рече Филистејац: „Ја изазивам данас војску израиљску! Дајте ми човека да се боримо!” 11Кад Саул и сав Израиљ чуше шта говори Филистејац, препадоше се и уплашише веома.

Давид долази у војску

12Давид је био син Витлејемца из Витлејема Јудиног који се звао Јесеј. Он је имао осам синова, а у Саулово време био је стар и позних година међу људима. 13Три најстарија Јесејева сина одоше у рат са Саулом. Имена три сина која су пошла у рат била су: првенац Елијав, други Авинадав, а трећи Сама. 14Давид је био најмлађи, а три најстарија пошла су са Саулом. 15Давид је одлазио од Саула и враћао се у Витлејем да напаса овце свога оца. 16Филистејац је излазио ујутру и увече четрдесет дана.

17Јесеј рече сину своме Давиду: „Узми за браћу своју ефу прженог жита и ових десет хлебова, па их однеси брзо браћи својој у војску. 18Ових десет комада сира дај заповеднику над хиљадом. Види какво је здравље твоје браће и донеси вести. 19Саул, они и сав Израиљ боре се против Филистејаца у долини Или.” 20Давид устаде рано ујутро и предаде овце чувару. Узе ствари и пође, као што му је наложио Јесеј. У војску је стигао кад су се борци сврставали за бој и пуштали бојне покличе. 21Израиљци и Филистејци су се постројили у бојни поредак, једни наспрам других. 22Давид остави своје ствари код чувара опреме па отрча према бојним редовима. Кад је дошао, запита браћу своју за здравље. 23Док је с њима разговарао, гле, изађе из филистејских бојних редова изазивач Филистејац из Гата, који се звао Голијат. Говорио је као и раније, и Давид чу то.

24Кад Израиљци видеше тог човека, побегоше и уплашише се веома. 25Неки Израиљац рече: „Јесте ли видели тог човека који је изашао? Он срамоти Израиљ. Ко би њега погубио, цар би му дао силно благо, дао би му ћерку своју и ослободио би пореза дом оца његовог у Израиљу.” 26Тада Давид запита људе око себе и рече: „Шта ће добити човек који погуби тог Филистејца и скине срамоту са Израиља? Ко је тај необрезани Филистејац да срамоти војску Бога живога?!” 27Људи му одговорише истим речима и рекоше: „То ће добити човек који га погуби.”

28Елијав, најстарији његов брат, чу како он разговара с људима, па се разгневи на Давида и рече му: „Зашто си дошао? Коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја дрскост твоју и злоћу срца твога. Дошао си да гледаш битку?” 29Давид одговори: „Шта сам сада учинио? Зар не смем да питам?” 30Потом се окрете од њега другоме и упита га исто то. Људи му одговорише као и раније. 31Кад се прочуло шта је говорио Давид, јавише Саулу, а он га позва код себе.

Давид се спрема за мегдан

32Тада Давид рече Саулу: „Нека се нико не плаши онога. Слуга твој изаћи ће и бориће се с тим Филистејцем.” 33Саул рече Давиду: „Не можеш ти да идеш да се бориш против тог Филистејца. Ти си дечак, а он је ратник од младости своје.” 34Давид одговори Саулу: „Слуга твој је напасао овце оца свога. Кад би дошао лав или медвед да однесе овцу из стада, 35ја бих појурио за њим, ударио бих га и истргао бих му овцу из чељусти. Ако би скочио на мене, ја бих га ухватио за гриву, пребио га и убио га. 36Кад је лава и медведа убијао слуга твој, и тај необрезани Филистејац ће проћи као они јер је ружио војску Бога живога.” 37Давид још рече: „Господ, који ме је сачувао од лава и медведа, сачуваће ме и од овог Филистејца.” Тада Саул рече Давиду: „Иди и нека је Господ с тобом.”

38Тада Саул даде Давиду своје оружје, стави му бронзани шлем на главу и оклоп на њега. 39Давид припаса његов мач преко опреме и покуша да иде, али није био навикао. Зато Давид рече Саулу: „Не могу да идем у томе јер нисам навикао.” Тада Давид поскида то са себе. 40Затим узе свој штап у руку, изабра пет глатких каменова из потока и стави их у своју торбу пастирску коју је носио. Потом с праћком у руци пође на Филистејца.

41Филистејац је ишао све ближе Давиду, а штитоноша је ишао пред њим. 42Кад Филистејац погледа и виде Давида, подсмехну му се, јер је овај био младић, румен и лепог лица. 43Филистејац рече Давиду: „Зар сам ја псето па идеш на мене са штапом?” Он поче проклињати Давида својим боговима. 44Затим рече Филистејац Давиду: „Дођи к мени да дам твоје месо птицама небеским и зверима земаљским.” 45Давид одговори Филистејцу: „Ти идеш на мене с мачем, и с копљем, и са штитом. Ја идем на тебе у име Господа Саваота, Бога војске Израиљеве, којег си ти ружио. 46Данас ће те Господ предати у моју руку. Убићу те и главу ћу ти одсећи! Данас ћу дати мртва телеса војске филистејске птицама небеским и зверима пољским. Познаће сва земља да је Бог у Израиљу. 47И ово мноштво ће сазнати да Господ не спасава мачем ни копљем. Ово је рат Господњи! Он ће вас предати нама у руке.”

48Филистејац се примицао и приближавао Давиду. Давид иступи на бојиште наспрам Филистејца. 49Давид завуче руку у торбу, извади из ње камен и завитла га из праћке. Он погоди Филистејца у чело тако да му се камен забио у њега и он паде ничице на земљу. 50Тако Давид победи Филистејца праћком и каменом. Ударио је Филистејца и убио га, а Давид није имао ни мач у руци. 51Давид притрча, стаде крај Филистејца, узе његов мач, извуче га из корица и погуби Филистејца одсекавши му главу. Кад Филистејци видеше да је погинуо њихов јунак, побегоше. 52Тада устадоше људи из Израиља и Јуде, пустише бојне покличе и потераше Филистејце до улаза у долину и до врата Акарона. Падали су побијени Филистејци по путу сарајимском до Гата и до Акарона. 53После протеривања Филистејаца, синови Израиљеви се вратише и опленише бојиште. 54Давид узе главу Филистејчеву и однесе је у Јерусалим, а оружје његово стави у свој шатор.

55Кад Саул виде Давида како изађе пред Филистејца, упита свог војсковођу Авенира: „Чији је син тај младић, Авенире?” Авенир одговори: „Тако жив био, царе, не знам.” 56Цар рече: „Распитај се чији је син тај младић.” 57Кад се вратио Давид, пошто је погубио Филистејца, узе га Авенир и доведе га пред Саула. Он је у руци држао главу Филистејчеву. 58Саул га упита: „Чији си ти син, младићу?” Давид одговори: „Ја сам син слуге твога Јесеја Витлејемца.”

Currently Selected:

Прва Самуилова 17: SNP_CNZ

Highlight

Copy