Прва Самуилова 18

Давид на Сауловом двору. Давид се братими с Јонатаном

1Кад је Давид завршио разговор са Саулом, Јонатанова душа приону за душу Давидову и Јонатан га заволе као душу своју. 2Саул га тога дана узе к себи и не даде му да се врати кући оца свога. 3Јонатан склопи савез с Давидом јер га заволе као душу своју. 4Јонатан скиде огртач који је имао на себи и даде га Давиду, а такође и одору, мач свој, лук свој и појас свој. 5Давид је ишао куд год га је Саул слао. Био је успешан и Саул га постави за заповедника. Волели су га и војници и слуге Саулове. 6Кад су се враћали после Давидовог убиства Филистејца, излазиле су жене из сваког града израиљског певајући и играјући у сусрет цару Саулу с бубњевима и харфама, веселећи се.

Саулова љубомора

7Жене су плешући певале:

„Саул поби своју хиљаду,

Давид својих десет хиљада!”

8Саул се веома разгневи јер му се нису свиделе речи. Он тада рече: „Давиду су дале десет хиљада, а мени хиљаду! Само му још треба царство!” 9Од тог дана Саул је гледао Давида попреко. 10Сутрадан нападе Саула зли дух Божји, тако да је беснео у кући. Давид је руком свирао харфицу као и ранијих дана, Саул је у руци држао копље. 11Тада Саул баци копље говорећи: „Да прикујем Давида за зид!” Међутим, Давид се двапут измаче. 12Саул се бојао Давида јер је Господ био с њим, а од Саула је био одступио. 13Зато га Саул удаљи од себе и постави за заповедника над хиљаду људи. Тако је он предводио своје људе. 14Давид је имао успеха у свим својим подухватима јер је Господ био с њим. 15Кад је Саул видео да он има успеха, побоја се. 16Сав Израиљ и Јуда волели су Давида јер их је предводио и враћао.

Давидова женидба

17Потом Саул рече Давиду: „Ево, даћу ти за жену своју старију ћерку Мераву, само ми буди храбар и води ратове Господње.” Саул је мислио: „Нећу ја да подигнем руку на њега, него нека се подигне рука филистејска.” 18Давид одговори Саулу: „Ко сам ја? Какав ми је живот? Какав је род оца мога у Израиљу па да будем зет царев?” 19Међутим, кад дође време да да Саулову ћерку Мераву Давиду, даде је за жену Адрилу Меолаћанину.

20Саулова ћерка Михала заволела је Давида. Кад су то казали Саулу, обрадовао се. 21Саул је мислио: „Даћу му је, али ће му она бити замка и рука филистејска дићи ће се на њега.” Саул рече Давиду: „С другом ћеш ми данас бити зет.” 22Тада Саул заповеди слугама својим овако: „Разговарајте с Давидом тајно и реците му: ‘Ево, омилио си се цару и све слуге његове те воле. Буди царев зет.’” 23Слуге Саулове рекоше то Давиду, а Давид рече: „Мислите ли ви да је лако бити царев зет? Ја сам сиромашан и неважан човек.” 24Слуге Саулове јавише Саулу: „То је рекао Давид.” 25Саул им рече: „Овако кажите Давиду: ‘Цар не тражи свадбени дар, него сто обрезака филистејских, да се тако цар освети непријатељима својим.’” Саул је мислио да ће Давид пасти у руке филистејске. 26Слуге његове саопштише те речи Давиду и он пристаде да буде царев зет. Пре него што је истекао рок, 27Давид устаде и оде са својим људима и поубија двеста Филистејаца. Донесе обреске њихове и даде их цару и преброја да би постао царев зет. Тада му Саул даде своју ћерку Михалу за жену. 28Саул виде и схвати да је Господ с Давидом, а Михала је волела Давида. 29Саул се још више уплаши Давида, тако да Саул постаде заувек непријатељ Давиду. 30Вође филистејске су нападале, али кад год би нападале, Давид је био успешнији од свих слугу Саулових. Тако му је име постало славно.

Currently Selected:

Прва Самуилова 18: SNP_CNZ

Highlight

Copy